Просветни гласник

Домаћи Задаци из Математике

111

бити приступан и разумљив, да га просечни ученик може решити самостално, без туђе помоћи. А то ће бити ако се задатак даје из области која је ученику позната, из одељака који су исцрпно обрађени и који су у уму учениковом већ класификовани. С тога, при давању задатака, није рђаво претходно се уверити да ли је ученицима позната област којој припада задани задатак, па у негативном случају треба је нагласити. Али на томе се ваља зауставити. Отићи даље од овога при упућивању, значило би промашити циљ. Ученик треба сам да тражи и нађе начина да добивени задатак реши, и то самосшално размишљање и јесте прва и главна сврха која се постиже задавањем домаћих задатака. Друга је чисто практичка: да се пређено градиво понови, разради и учврсти. При давању домаћих задатака треба имати на уму правило: пи11а сИез 5те Нпеа. Не треба пропустити ни један час без домаћег задатка. Разуме се по себи да ова учестаност ограничава обим. Домаћи задатак не сме да запреми ученику велики део слободног времена који му преостаје преко школских часова, а још мање сме начињати време намењено осталим предметима. Према томе израда таквог једног задатка треба да се креће између пола и целог часа, иначе ће одбити ученике од себе у место да их придобије. Придобијању ће много помоћи и подесни избор задатака, који треба да буду занимљиви, те да пробуде код ученика љубопитство. Не смеју бити једнолики, да не замарају, јер, као што је познато, само разноликост забавља. Али што је главно при избору задатака,. то је посшуиност. Испочетка треба давати ученицима лакше и простије задатке, који су тако рећи провидни, и кс?је ће ученици брзо схватити и решити, па затим теже и сложеније. Овде не треба ништа остављати случају, него брижљиво испитати задатак. Пре него што ће се дати ученицима домаћи задатак, наставник треба да га изради сам са сатом у руци. Тек тако проверени задатак може се мирне савести дати ученицима на рад. Исто толико савесности треба уносити и у преглед задатка. Контрола о самосталној изради чини се на први поглед немогућна, али у ствари је доста лака. Ученик који је преписао задатак, издаће се својим одговорима, погрешкама у преписивању, непознавањем рада који износи као свој, и т. д. Највећа казна која треба да постигне ученика за ту превару, јесте подсмех другова, а она је тако осетна да излечи многог ученика од недопуштене позајмице. Преглед задатка не треба да се ограничи само на проверавање резултата; више треба водити рачуна о току рада, о начину решавања, па истицати упрошћена, смишљена решења испред решења добивених по шаблону или обилазним путевима. Једном речи: Оцењиваши атреба рад а не резулшаш. Уложени труд треба признати чак и онда кад је био узалудан. Око вредног ученика се треба позабавити баш онда кад залута