Просветни гласник

1

%

150 Просветни Глаокик

кажем, само с једним оком. Ако пак сасвим збришу класицизам у средњој настави, као што се то донекле десило у уредби о привременој поратној матури гимназијској, они треба да су свесни да ће на горе наведене университетске струке пуштати слушаоце без обадва ока. Они иеће погодити класицизам, него ће смртно ранити наше университете и научни рад у нашем јавном животу ! ). Д. Н. АНАСТАСИЈЕВПЋ

УЧИТЕЉ У НОВОЈ ДРЖАВИ У нашој зелши, од кад постоје школе, осећала се оскудица у учитељима. Та оскудица је нарочито постала велика одкако је основно школовање постало обавезно и свест народна о школовању деце ојачалаУ току ових ратова, та оскудица је појачана, прво, великим губицима учитеља, друго, затварањем учитељских школа, и треће, проширењем државне територије. Увек, кад год се осетила јача оскудица у учитељима, појављивало се питање о попуњавању учитељских редова, и том приликом се испо') Шиметиће 5Ш се да мд Срби гшсмо нц лрвн ин једшш т;оји е.мо у „ШЈшазпји" одедили грчки језик од латлнског. На нрогпп, тако.звапа ,латипска гшшазпја", то јест иш срсдке школе само с латинским јсапСом, а бсз грчкога, западноевропска ,јс гстапова. Мп смо је само коппрали. Алн. готово у сви.ма западпоовропскпм зем.т,ама постоји норед тога п ти» средп,с шкоде са обадва класичка језика. Оп иостоји, како где, бпло као засебиа школа. бпдо у бцфурког.аиој средњој школи. Што су пак таио створене п „латинскс гпмназијс - (опст како где, било као самостални заводи, било у бифуркадији), то пе зиачи да занадпп свет сматра да се.на духовнпн наукама може радптп п само. са знааом латпискога језпка, а бсз зпаља грчког јсзпка. .Датппска гпмпазпја" има у западпој Европн сасвпм други, ако смем рећп докалан смисао. Њоме се хтсло рећи само толико д» јс. датннштлпа за западне Европ.Ђане иензоставан едеменат сваког „шмназиског" отихаег образован.а. И донста, ми смо иапрод више пута нагдаспли шта јс латипскп језик иредстављао тако рећн до јуче у духовном животу западне Европе. Католпк се тамо не може ни данас окренутн у својој богомољи ако ие зна латпнскп. А н католику и протестанту, чнм изађу из буквара и ступе преко „гимпазиског" ирага, затворепи су готово свн путеви за изучававе њихове цивилпзацнјс и н .ихове књиге, ако уједно ио учс и латински јозтп;. Другпм речнма, .гпмназија" без латннског језпка била би у западпој Евроип од прилпке то исто што бн код иас у Србијп бпла .гимпазпјабсз старословенског н старосриског језнка. Дабогме, старогрчки језик није никад нмао за. запад ни близу тако велики зпачај у јавиом животу као датински језпк. Отуда њега тамоц мећу само у „класичку гпмиазнју" (засебну идн бпфурковану), која служн не само оиштсм в гимпазиском" образовању, него н будућпм научнпм циљевима њених учеппка. Још једпо објашњење. Пптаће ме когод зашто нисам нпшта рекао колико мисллм да у Орбнјн треба .класпчкпх гимназија" за научне иотребе; да ли желии те гимназнје 'као самосталне школе, илп у бифуркацпји; како бп у љима ваљадо уредити класичку наставу, и т. д. Но то су чисто всколска иитања, 1га пх ја остављам процеин школс1;ј1х стручњака. У осталом, ко зна хоће ли сс мој нредлог пртштп и у начелу. За .ноједпиости" ј.е поеле лако.