Просветни гласник

Енглеске Школе

165

лежи за децу средњег сталежа били су стари добротворни заводи који нису имали своје сопствене приходе. Ови заводи, који нису имали никакав луксузни циљ, који нису били трговачка предузећа, могли су прећи под управу месних власти без икаквих новчаних операција. Овај прелаз се извршио на најпростији начин у многобројним случајевима. Контовина чија је помоћ тражена, упутила је неколико својих чланова у управии одбор завода који је тражио помоћ, и овај, не губећи своју личност, не мењајући своје име, нашао се под заштитом моћног старатеља. Ово старатељство месних изабраних власти над колежима имало је за последицу увођење у школу једног новог елемента. До тада су њихови ученици били, сем неколико ретких изузетака, потпуно из буржоаског реда, како би то рекли Французи. Од дана од кад се државни новац могао дати за средњу наставу, многобројна благодејања се дадоше најзаслужнијој деци основних школа. Сасвим мала буржоазија и раденици могадоше дочекати да се њиховим синовима даје образовање које их је преводило у виши сталеж од оног у којем су се родили. При свој доброј вољи владе и одбора у извесним контовинама, добијени резултати у Огашшаг 5сћоо1-ама нису још врло сјајни. Највећи ■број ученика не продужују своје школовање. По службеним статистичким подацима од 1906 године, награде за ученике прве године, исплаћене у Енглеској и галској области, биле су на броју 27.700; за оне нз друге године тај број је пао на 17.500 ; затим на 10.000 за оне из треће године, и најзад за ђаке из четврте године само на 4.300. Ови <бројеви показују јасно да једва 20 процената ученика продужују своје школовање до краја. Четири петине целокупног броја који се уписао у почетку, остало је на путу, напуштајући трку више или мање далеко, али најчешће далеко од мете. Ученици који истрају до свршетка својих наука, могу да полажу испит, који се не може сасвим упоредити с нашим испитом зрелости, јер резултат положеног испита није стицање университетске дипломе, већ само добијање сведочанства за ту и ту способност. Према томе да ли је учио књижевност или филозофију, или је учио механику, хемију, трговачке науке, кандидат за добијање сведочанства иде пред ту и ту комисију, чије чланове одређују оксфордски, кембриџски и лондонски университети, или технички завод ситиевих (Сл{у) корпорација, или трговачка лондонска комора, или наставнички колеж, или још друге корпорације. Од самог изласка из средње школе, постоји .дакле прва подела младих људи на различите кариере. Сваки по врсти сведочанства које је добио, иде на посао где ће се моћи употребити. Енглез од осамнаест година је мање неодлучан за оно што треба да ради него што је Француз исте старости при изласку из лицеја. Његово