Просветни гласник

Јавна Гокорница

177

ције. Друкчије не може ни бити. Ово нарочито вреди за уџбеник Опште Историје. Ту су факта већ утврђена, и сада човек може само неку ствар друкчије рећи, или истаћи поједина места која пису довољно истакнута, или више обратити пажњу на културне појаве. Према томе, очигледно Је да сваки који би данас радио уџбеник Опште Историје, не само у нас, него и у других народа, не би могао дати ништа ново, већ само компилацију. Као наставнику Историје долазили су ми у руке разни уџбеници. Међу њима нарочито ми се свидео уџбеник Пола Мајфера, који се употребљава у швајцарским средњим школама, а који је поглавито израђеи по Дирију и Сењобосу. Дошао сам био до закључка да би се овај уџбеник могао подесно употребити и у нашим школама, те сам у почетку мислио да га просто преведем и да га дам читаоцима у оном облику у ком је написан. Да сам то учинио, ја се не бих устезао да то отворено и кажем и напишем. јер сматрам да је и превод рад који захтева исто толико труда, пажљивости и знања колико и оригинал (у овом случају компилација). Али кад сам приступио послу, видео сам да би било незгодно овај Мајферов уџбеник просто превести, јер он, овако у преводу, не би одгбварао потпуно мојој замисли и мом плану и поред свих његових добрих особнна и методскога излагања. Зато сам, задржавши главни распоред и начин излагања, учинио извесна одступања од Мајферова уџбеника. Она се састоје у томе што сам проширио грађу, додавши неке ставове, а с друге стране понешто и изоставио, поједине реченичне конструкције мењао и згодније подешавао. Све сам то чинио у циљу да уџбеник што боље одговори мојој замисли и да задовољи захтеве доброг уџбеника. Стога нисам ни могао рећи да сам уџбеник превео, већ сам рекао: „израдио", јер сматрам да превод треба потпуно да одго«ара оригиналу и не допушта да се ишта мења, изоставља или додаје. А у предговору мога уџбеника навео сам да сам га у главном израдно по уџбенику Пола Мајфера. Да го нисам рекао, г. Пантелић не би ништа знао, јер му није био познат Мајферов уџбеник. Он га је први пут дооио у руке кад се „одлучио" да пише оцену о мојој књизи. Према томе, ја нисам нншта крио нити присвајао, као што ми подмеће г. Пантелић. У овом раду мени није било стало до научничке славе нити до материјалне користи, већ сам желео да користим школи и да ученицима дам један уџбеник који би им олакшао учење својим згоднијим распоредом. подеснијим излагањем и лакшим стилом. Г. Пантелић је, дакле, стао на гледиште да је мој уџбеник превод, јер је мислио да ће таквим тврђењем осшварити главну намеру своје критике: да покаже да је мој рад плагијат. Он неће да оцењује да ли Је уџбеник добар с научног гледишта, да ли су факта тачна и истинита, вросвитни гласкин , н књ., 3. св., 1921. 12