Просветни гласник

Јединствена Школа

207

породични начии код ожењених наставника и осталих радника, може ли се и с те стране чути и један ириговор против ове нове школе, школе будућности? Против ње ће се чути најјачи приговор од људи консервативаца, јер такве школе |ош — нема, Али то ништа не значи. Та ми смо сви свакидашњи живи сведоци да нема ништа што је стално на свету — осим мене. Па тако Ие се изменити и та њихова старудија, ма колико то њима било неираво. А ако ко још ииак ириговори идеализмх ове школе, ваља му одговорити заједно са Стенлијем Олом: „Нншта није у васпитању тако ирактично као идеал. По свршетку јединствене школе дошао би сваки ђак у оиу стручну школу која је према његовим урођешш способностима. Узимајућн да би -за сваку од њих био довољно приправљен стекавши опште образовање, свршио би сваки .од њих своју стручну школу, већ ирема различитој тежини, за три до шест година, тако да би са 18.- 21. годино.ч добивала држава готове људе у свима занимањима. И за она звања, наиме, за која данас треба највшпе времена, као н. пр. за лечннчко, развио бн ђак у то време своју способност. већ н зато што му је та способност урођена, и што врхунац енергије у свакога човека пада у 18.—21. годину живота, које се године данас обичнО протраће улудо, како нам је то, жалибоже, и сувише добро познато, јер се у то време обично не бавимо својим пословима већ којекаквим тричаријама. Кад се узме да би сваки радник државни, умни као и ручни, а особито умнн, по новом начину школовања бар три до четири године раније ступао у живот и отпочео корисно деловати за друштвену заједницу, и да би се, ако не за свакога појединога, па ни свакога десетога, а оно бар за свакога стотога успело одабрати занимање које је у складу с његовим прирођеним способностнма. бп ли ваљало жалити трошкове учињене за ове школе, ма како велики били? 0, ни најмање! Ти бн се трошкови, у главном за зграде, оби.тно исплатили већ у првој генерацији која би прошла кроз ову нову јединствену школу. А деца се и данас хране и одевају, па се тај трошак не сме рачунати засебно. Он би се чинио само у другом и праведнијем облику него досад, кад би бригу о њему примила држава у своје руке. На посао дакле !• Не чекајмо док други почну, а ми нстом да се на њих угледамо! Наша је млада држава, Богу хвала, и сувише богата по природи својој. И ако је ико зван да прокуша нову јединствену школу, то смо ми први на реду. Ваља само прегнутп, јер „прегаоцу Бог даје махове". д -р ДАНЕ ТРБОЈЕВИЋ