Просветни гласник

298

Просветни Гласник

два објашњења: једно, што је лако, друго што је то објашњено у претходном вежбању; аљкав би био да се позивао на изоетављена вежбања. Да је приказивач одан латинском језику, био би захвалан приређивачу што је у I д. од 82 вежбања, у ранијем издању, приредио ново издање од 55 в.; то се може прећи за 55—60 часова; што је у II д. од 62 в., у ранијем издању, приредио ново издање од 30 в.; то се може ирећи за 30—40 часова; тако остаје довољно времена за понављање н утврђивање пређеног градива, Да се пређу Латинске чишанке 1 и II део Д-р Вулића, треба по 70-80 часова за сваки део. Да би приказивач за своју Лашинску чишанку начинио већу рекламу, почиње приказ овако: „Ова књига има тако великих мана, да је добар наставник латинског језика не може употребљавати у школи као уџбеник" — а завршава: „Латински се језик код нас учи у опште са слабим успехом. Деца га мрзе. Ново издање Живковићеве Читанке допринеће да та мржња силно порасте и да се настава латинска сасвим сроза"-. Овако мишљење имају професори латинског језика о Лашинским чишанкама Д-р Н. Вулића; да није приказивач и сам о томе уверен, не би ни написао онакав приказ о Живковићевим Чишанкама. САВА МАКСИЋ Одговор на одговор г. С. Максића Шбит 1епеа<з8 У својој критици Лашинске Чишанке од М. Живковића у новом издању, ја сам рекао: 1) да српски језик у њој није добар; 2) да примери нису лепи, интересантни, поучни и да штиво не уводи у класичну хуманост; 3) да квантитет латинских речи није забележен; 4) да је приређивач новог издања био немаран. Г. Максић мисли да је српски добро кад се каже: Баснама душа оаорави се. Шума сенком забавља (весели ) животиње. Љубимо путове. Он држи да су ови примери и по садржини добри, хоћу да кажем лепи, занимљиви, корисни, и т. д. Г. Максић признаје да је квангитет потребно назначити. Али, каже, његов штампар није имао потребна слова. Што се тиче прекора да је био немаран, он се брани овако. АезШе, Нјете не треба објашњавати, јер и ми кажемо: ,,зими", „лети". То, јамачнб, треба да значи да је и наше „лети", „зими" аблатив. Он, дал.е, не види да је у I књизи, чланак 38, реченица последња, задржао број 4 за примедбу, а примедбе 4 нема, Толико о одбрани. Али г. Максић и напада. Њему се не допадају извесни примери у мојим Лашинским Чишанкама. Један га скандализира (Маг^агИаз аи*е рогсоз), а он је узет из Јеванђеља по Матеју. Други му изгледа, вероватно, вулгаран (Га1е1 ап§1ш и т. д.). То је стих из Вергилијевих Еклога. Њему се не допада ни Хорацијев стих: !п зЈЈуаш и т. д. Реченица: „Ништа боље од пријатног