Просветни гласник

316

Просветни Гласник

„Основна школа у Енглеској, каже он, васпитава од пршшке 6 милиона деце и употребљује 170.000 учитеља; она је камен темељац нашег васпитног система. Једна од најважнијих промена које су се десиле у нашем схватању васпитања за време последњих година, била је мисао да основна школа не треба више да се сматра као једна независна целина која има свој разлог постојања у самој себи, већ као део једног пространог система који је одређен да врши свој утицај на једну дугу нериоду живота и да развија мноштво интереса и способности. То је дакле један фактор у великом делу васпитања. „Али због религиозних противности које владају у Енглеској, има две врсте основних школа, које имају врло различне односе са школским властима, које су организоване према различитим плановима, и које су у супарништву једна с другом. „Наше васпитање плаћа трошкове нашег религиозног неслагања." Г. Фишер не жели да поставља политички и религиозни проблем, да буди један стари и опасан спор: али он мисли да су пет ратних година ублажиле некадање страсти, дале националној идеји више снаге да неутралише политичке и религиозне страсти. Он само износи пред религиозне заједнице, ме ч сне власти и учитеље неколико основица за дискусију и епоразум. Први принцип био би да ниједан учитељ обичне јавне основне школе не може бити приморан да даје јавну наставу, и да положај једног учитеља не треба да буде ни бољи ни гори према томе да ли он даје или не ту наставу. Што би имало такође као допуну обавезу да се да свима будућим учитељима који то желе згодна прилика да стекну стручности у религиозној настави. Други принцип био би да месне власти треба да имају право да се служе зградама конфесионалних школа за васпитне циљеве; ове зграде, које би биле' у будуће одржаване општим новцем, служиле би у школско време за јавну наставу; садашњи сопственици сачували би своја права сопствености; религиозна настава, особена овој или оној секти, могла би да се даје у њима ван школског времена. Трећи принцип био би озбиљна организација религиозне наставе у јавним школама. Министар предлаже ове принципе и тражи да они буду испитани без предубеђења, без пренагљености и подозривости. Нудећи тако гарантије учитељима (слобода да дају или не религиозну наставу), гарантије породицама (религиозна настава организована у свима јавним школама), Министар би добио за јавну школу, не дрешећи кесу, многобројне зграде приватних школа, и прекратио би истим махом мучни дуализам који дели енглеску школу на рго\пс!ес1 зсћоо1$, службене субвенционисане школе, и поп ргоуШеЛ или ЛепоттаНопа1 зсћоок, приватне школе религиозних општина, Конгрес Мира. — За време ускршњих празника одржан је у Паризу Конгрес Мира, који је изнео следеће жеље: 1) да се методичном пропагандом настане у свима земљама да се позна нови устав човечанства, који укида рат као средство за решавање међународних спорова и ставља на његово место обавезан изборни суд са свима потребним санкцијама; 2) да, у свима земљама, школа, на свима ступњима, упозна дете и младића с идејом двоструке дужности према отацбини : с једне стране,