Просветни гласник

ш

Просеетни 1'.ааснИ('

У књижници и читаоници потребно је да књижничар у одређене часове с појединим грађанима претреса оно што су они код куће или ту прочитали, да се о томе лепо обавештавају и упућују, али вазда трезвено, без јеткости и страсти, увек одмерено и достојанствено, баш као прави народни учитељ и просветитељ. ЉУБ. М. ПРОТИЋ

ФУНКЦИЈА ВАСГШТАЊА У ЖИВОТУ

Који је крајњи циљ васпитања, и шта оно хоће у животу? Такво питање се намеће кад год се проучавају ствари које имају циља, — јер ту од схватања циља највише зависи и схватање суштине. Међутим, код обичаја и установа који вековима или хиљадама година трају, баш се циљ најчешће изгуби из вида и поборави, па га је после тешко понова докучити. Васпитање постоји од памтивека, и несумњиво је да оно нечему служи. Али шта оно управо хоће у животу, то не изгледа увек јасно. Доказ за то јесте што и у самој науци о томе још и данас владају најразноврснија мишљења. Тако исто, од вајкада постоји игра и ужива се у уметности. Али шта хоће игра у животу, и шта хоће уметност у животу? Око тога, од Аристотела па до данас, многа копља су поломљена. Него, место да непосредно одговарамо на постављено питање, боље је да најпре одговоримо на једно друго, опсежније, на име: Имају ли животне радње у опште неког заједничког, крајњег циља? Ако имају, онда је јасно да тај крајњи, заједнички циљ свију животних радња мора важити и за сваку поједину групу њихову. Један поглед на животне радње показује нам одистада оне, поред све своје огромне разноврсности, имају ипак једну заједничку црту: оне све служе одржању живота, прилагођавају^ћи га његовим спољним и унутрашњим условима. Посматрајмо и биљни и анимални свет, и узмимо коју било врсту животиња или биљака, па ћемо видети да све њихове главне радње, као храњење, дисање, крвоток, расплођавање, итд., служе њихову одржању. Чак и појаве растења и развијања и све што томе помаже, као нпр. игре младунаца, показују исту ту целисходност, јер у жикоту све што се не би развијало, то опада и пропада. Посматрамо ли живот друштвени, видећемо да то исто важи за поједине његове области, као привреду, индустрију, трговину или политику. Мало је мање очигледно то може бити код уметности, морала или науке, али је ипак несумњиво да и оне служе животу: уметност нпр. (а то важи и за игре), вежбајући гипкост и финоћу духа и увећавајући духовну пробуђеност