Просветни гласник

332 Просветни Гласник

ћено на васпитање у ужем смислу, него на наставу. 0 школама је говорепо више у погледу њиховог техничког уређења: о подели, администрацији, односу према држави, друштву, и т. д., али о ономе тпто је у њима најбитније, наиме шта се и како се у њима ради, није било готово ни речи. За време свога бављења у Енглеској, имао сам прилике да разгледам знатан број школа, виших, средњих и основних, и да се донекле упознам са начином рада у њима. Као наставника интересовало ме је енглеско васпитање у опште, а као природњака нарочито настава природних наука. Неће, дакле, мислим, бити без интереса ако у најкраћим потезима саопштим овде та своја опажања. Енглеском школском васпитању често се пребацује да је немодерно, разбијено и без система. Доиста, у њему има доста немодернога, нарочито кад се оно пореди са васпитним системима на континенту и у Америци, али је питање да ли је васпитање на континенту и боље зато што је модерније. Судећи по резултатима, не би се рекло. Енглези су по природи консервативни, али та консервативност не иде до тврдоглавости. Њихови васпитни реформатори радили су увек, па и сада раде, врло опрезно и трезвено: нити се слепо затрчавају у новине, у системе са геометриском правилношћу и неподношљивом једноликошћу, ради униформности наставе и васпитања у опште, нити пак слепо превиђају' недостатке у своме сопственом систему. Доказ је за ово покрет који баш сад живо настоји на поправци онога што је за поправљање. Међутим, сваки који се тим покретом интересује, зна да он није упућен на то да у Енглеску донесе континенталски систем васпитања, већ само да своме сопственом да пунији изражај, да унесе такве нове машинерије које ће њиховом систему дати више покретљивости. Светски рат је уверио Енглезе да њихово национално васпитање у рпште, а школско напосе, није лошије од осталих, али им је у исто време открио и његове слабе стране. На ове су сад они обратили сву своју пажњу. Оно што у њиховом школском васпитању даје утисак разбијености и несистематичности, јесте велика слобода у унутрашњој организацији школа: готово свака угледнија школа има свој начин поделе на класе, одељења, групе и т. д. Нема онако стриктне поделе фака по разредима, и један исти ђак може припадати једноме разреду за извесне предмете, а другбме за остале. Затим, често постоје градације за један исти разред. Тако, н. пр.,1Уа и IV в може значити два одељења четвртога разреда, али исто тако може значити да је IV в за известан ступањ виша или нижа класа од IV а. Ђаци. могу бити премештани из класе у класу и у току године. Најзад, њима је остављено много више слобода у избору предмета;. и т. д. .Ове и друге сличне ствари у унутрашњем уређењу енглеских школа чине да, тако рећи, не постоје ни две школе идентичне