Просветни гласник

334

Проеветни Глаеник

јаснога издвајања и појимања принципа. Затим, веома брижљивом и методском обрадом тако изабранога градива. Покушаћу да то покажем на ономе што сам видео у организацији јестаственичке наставе. Остављајући на страну иачин рада у енглеским основним школама, које су ме понајмање интересовале, поменућу само то да се тамо са највећом пажњом избегава „причање" о овоме или ономе природноме објекту или појави, већ се гледа да деца добију што више ових појмова у самој природи, у игри. у спорту, и најзад у таквој дечјој лектири каква најбоље одговара узрасту и моћи детињег ехватања. То су најчешће књижице са врло мало текста, али са дивним илустрацијама. Што се тиче јестаственичке наставе у средњи.ч школама, при избору и распореду градива стало се на једно сасвим правилно гледиште, наиме да је за разумевање и правилно схватање механизма природе потребно пре свега упознати се са оним силама које су основа и узрок томе механизму, т. ј. хемиским и физичким силама. Зато се код Енглеза у средњој школи обраћа нарочита пажња на наставу хемије и физике. Ретко је која средња, па чак и продужна основна школа, без сразмерно пространих и угодних лабораторија за хемију и физику. У овима групице од два до четири ђака имају своје место са потребним реагенцијама и инструментима, где сваки за се, или група заједнички, има да иа самом, брижљиво изабраном, експерименту, види и докаже овај или онај хемијски или физички закон. Да би им се то омогућило, они раде по датим упутствима, убележавајући у своје свеске сва факта која у току рада опазе, па из ових сами изводе закључке. Наставник затим прегледа и оверава сваки рад свакога ђака (или сваке групе). Велико преимућство оваквога начина рада није само у томе што је овако добијено знање много солидније, већ нарочито у томе што је ђак радио сам, опазио сам и закључио сам; што му се, дакле, још од самога почетка развија сиособност за самосталан рад, за самостално опажање факата, и здраво закључивање на основу њих. Оваквим радом се данас васпитни утицај иредмета веома појачава, и то без икакве штете по само учење. Овако радећи, ђак је по завршетку средње школе у стању, не само да теоријски схвати оне хемијске процесе на које ће наићи у предметима где хемија налази своју примену, већ и да боље оцени значај и обим таквога процеса; а ако настави студирање хемије, има веома солидну подлогу за даљи рад. Прво место за овим даје се биолошкој групи наука. И у настави биологије види се пуно методичности. Највише се пажње посвећује општем делу предмета: анатомији појединих животињских и биљних органа и њиховим функцијама. Предавања се неизоставно прате врло брижљивим демонстрацијама, због чега су биолошки кабинети снабдевени врло инструктивиим збиркама, моделима, цртежима и дијаграмима.