Просветни гласник

336

Просветни Гласник

гији онај значај какав она у ствари има. Најзад, овако радећи, укупно знање природних наука изнето из средње школе није ни завршено ни хармонично. Међутим, највећи број ученика неће имати више прилике да се враћа на природне науке. Говорећи о настави у средњим школама, не треба заборавити већ поменуту разноврсност у организацији школа. Због тога и организација наставе у опште, па и природних наука, варира према томе каквоме циљу школа има да послужи. Највећи је број средњих школа које припремају ђаке за даљи рад на университету, и при досадањем излагању ја сам првенствено на њих и мислио. Но водећи рачуна и о осталим врсгама средњих школа, ја сам се задржао само на оним принципима који су у наставу природних наука свуда спроведени. За ове последње се само бира специјалније градиво и оно се другојаче' распоређује на разреде, и посвећује му се већи или мањи број часова, према значају предмета за струку за коју школа припрема. Методичка страна остаје у главном иста. Универсишехиска насшава је, наравно, много слободнија. Па ипак, и у њој се осећају исте идеје водиље. И тамо се велика пажња посвећује томе да се студентима што јасније изложе основни принципи науке. Сви детаљи, и сва опширност која би томе сметала, избегава се за време рада до дипломског испита. Гледа се више да се студенти упуте у научне методе и начин како да се њима послуже, него да им се нагомила што већа маса факата. Ради овога пбследњег, студенти готово редовно остају, по завршетку редовних студија, још једну, кашто и две године. Обилазећи знатан број енглеских университета, обраћао сам нарочиту пажњу на уређење геолошких института и начин рада у њима, док сам остале природњачке институте само површно разгледао. Зато ћу се и задржати само на овим првима. На свима университетима постоји за геологију засебна катедра, са по једним професором, и оноликим бројем предавача (1есШгег- а) и асистената (с!етоп81га1ог- а), колико то захтева број слушалаца и број сшцијалних курсева. У већим цеитрима има их обично по 6 до 10, у мањим 3 до 5. У највећем броју случајева професори геологије контролишу и наставу минералогије, понекад чак и физичке географије (н. пр. у Витт§ћат-у). Једино университети у Оксфорду и Кембриџу имају засебну катедру за минералогију. У важнијим рударским центрима (СагсШ, Вјгтјп^ћат, Оигћат) постоји засебна катедра за рударску геологију у вези са рударском техником Сви ови институти могу се у главном свести на два типа, према томе да ли је главна нажња посвећена чистој или дримењеној геологији. Најбољи представници ова два типа, а у исто време и два највећа и најзначајнија центра за учење геологије, јесу институти у Кембриџу