Просветни гласник

353

Једномишљеник Трапов у питању реформе наставе био је Кампе. Заслуге Кампове за експерименталну педагогику су у томе што је он највише пледирао за систематско и непрекидно проучавање деце. Како су јасно ова два поборника реформне идеје схватили задатак експерименталне педагогике, види се из теме за коју су расписали награду. Та тема гласи: „Дневник једнога оца о детету, од часа његовог рођења". Дневник треба да садржи: опширно и тачно излагање свих мера за физичко, умно и морално развиће, као и резултат тих мера; белешке о првим опитима над дететом када је почело да се служи разним деловима тела и да креће тело; белешке о развићу појединих чулних органа; белешке о постепеном развићу говора и граматике; посматрање појављивања првих жеља, наклоности и страсти и, на послетку, скица будућег карактера дечјег. У коликој мери су се филантрописти били приближили данашњој експерименталној педагогици, најбоље се види из списа Тидемановог „Посматрања о развићу душевних способности код деце". Тидеман је посматрао једно дете од 23 августа 1781 до 14 фебруара 1784 год. и у горњем спису саопштава своја посматрања, коментаришући их истовремено. И тако ми видимо, наставља Буде. да је још 18 столеће у области емпириске психологије имало једну тековину која је заступала тезу модерне експерименталне педагогике. Ова тековина, пак, била је угушена епохалним реформама Песталоцијевим, метафизиком и теоријом сазнања, и једва у другој половини 19 века, када су природне науке задобиле огромну надмоћност над духовним наукама, и када је експериментални метод увенчан успехом, једва је тада та тековина поново оживела. Психологија не оклеваше са усвајањем експерименталног метода испитивања и не дуго затим круг психолошких истраживања толико се рашири да је подела области постала неопходном. На овај начин се објашњава брза појава психологије животиња, психологије народа и дечје психологије, све као самосталвих дисциплина. И овде се дечја психологија показа од великог значаја за педагогику, јер је она раширила методе испитивања. До тога времена психологија и педагогика располагаху само са самопосматрањем и посматрањем других, а природне науке проширише овај круг посматрања додавши томе експерпменат или искуствено посматрање. Сада нам Буде пружа кратак историски преглед развића модерне експерименталне педагогике. Експериментални метод је још одавна својина физике и хемије. Од њих су га примиле биологија и физиологија, а одатле је прешао у психологију и медицину. У току времена експериментална испитивања довела су у ближи контакт медицинаре, психологе и педагоге, јер је сваки од њих тежио да путем експеримената сазна физичко и умно развиће детета. На тај начин је постала модерна цросрвтнц глашшк . И ки>,, 6. св., 1921. 23