Просветни гласник

Кроз Стране Листове

369

Било како му драго, тај начин регрутовања официра и подофицира у великој американској војсци 1917—1918 био је освештање система који је смислио Алфред Бине за мерење и класирање интелигенција. Каква је то мешричка скала иншелигениије? пита се, у априлској свесци истога листа, исти писац. У чему се управо састоји тај поступак мерења који је данас опште познат под именом скале Бине-Симон, и који је, у последње време, почео да се примењује и у нашој земљи. Има већ поодавна како психологија, желећи да се приближи експерименталним наукама, има своје лабораторије, своје апарате, своје пажљиво израђене статистике; она тежи све више да рачуна с цифр&ма, у место да парафразира и коментарише. Али, у проучавању менталних факата, који су битно покретљиви и сложени, наилази се на велике препреке чим хоће човек да успе да дефинише јединке, да издвоји непроменљиве вредности, да измери нешто са прецизношћу. Што се тиче глобалне интелигенције, способности разумевања, /\лфред Бине признаје, са свима познатим психолозима,-да реч мера не може бити узета у математичном смислу; та реч не показује колико се пута једна количина садржи у другој; она просто одговара хиерархијском класирању: ништа више, али то је већ много. „Смислити, каже Бине, један велики број питања у исти мах брзих и прецизних, и све тежих једно од другога; забележити резултате; видети која питања полазе за руком за једно одређено доба, и на која млађа деца, ма било и за годину дана, обично не могу да одговоре; направити тако једну мешричку скалу иншелигенције, која допушта да се одреди да ли дато лице има интелигенцију својих година, или је заостало или напредио, и како се може цифрама показати та заосталост или тај напредак": ето у чему се састоји проблем. Ако се допусти да задоцнелост интелигенције бар од три године карактерише анормално дете, онда свако дете од девет година, на пример, које би показало интелектуални ниво од шест, пет година, не би требало да буде задржано у обичним разредима, већ подвргнуто специалном режиму. Да би начинио своју скалу, Алфред Бине, уз припомоћ једног искусног и вредног сарадника, доктора Т. Симона, правио је пробе не само у основним школама и дечјим забавиштима, над децом свих година, од три године до шеснаест, већ и у болницама и склоништима, над идиотима, глупацима, немоћнима; најзад, у сваковрсним срединама, и чак у војсци, над одраслима писменима и неписменима. Из тих трудних истраживања изишли су тестови Бино и Симон, који се још од 1908 употребљују за издвајање анормалне деце у париским школама, и који су се доцније невероватно раширили, служећи у више прилика и за одређивање интелигенција одраслих. Ево их у реИР0СВ8ТНВ ГЛАСНИВ, 1[ вн>., 6. ов., 19'21, 21