Просветни гласник

480

Просветни Гласник

На 4 стр. је штиво, чије су речи састављене из оних девет поменутих слова, и то: прво је наређано осамнаест једносложних (двогласних и трогласних) и двосложних (слогови су једногласни или двогласни) речи; а после долази пет простих реченица, три од по две речи и две од по три речи (слогови су једногласни или двогласни). А при дну стране поређано је у једну врсту свих, већ поменутих, девет малих штампаних слова, издвојених свако за себе, и у другој врсти свих девет одговарајућих им писаних, тако да испод сваког штампаног долази његово писано слово. Ту се једино сретамо са словима, издвојеним као елементима, а иначе, и раније и доцније, налазимо их само у саставу речи. Дакле, довде има да се сврши упознавање с девет малих слова, и штампаних и писаних. На 5 страни, слично 3-ој, налази се седам слика, а испод сваке је опет по једна реч, штампана малим словима, тако да свака реч садржи и по једно ново слово: „во" (в), „уво" (у), „нож" (ж), „воз" [за већину мојих ученика „железница", (з)], „ружа" (р), „црв" (ц), „лула" (л). Тако нас буквар довде упознаје са шеснаест малих слова (девет и штампаних и писаних, седам само штампаних). Са 6 страном наступа права „пометња језика" овога буквара. Према ономе како је буквар довде израђен, на овој страни би се могло очекивати да је елементовано и ових седам нових малих штампаних слова, као и оних девет на 4 стр., пружајући уз њих и њихова писана слова. Међутим, буквар узима одавде сасвим други правац. На овој се страни налази пет простих штампаних реченица од по две речи, а потом и свих тих пет реченица и писаних. Свака реченица, и писана и штампана, почиње великим словом, те ученик отуда има да се упозна с пет великих штампаних и писаних слова. Чак шта више, ученик, буљећи очи и напрежући ум до изнурености, треба да пронађе још и шест нових малих писаних слова, разбацаних у писаним реченицама! Па да су та мала писана слова — када већ нису нигде дата сама као елементи, ван састава речи — написана бар другом бојом, те да се сиротом ученику олакша колико толико њихова уочљивост! Али је овде погрешно схваћена аналитичка метода у букварској настави, па је отуда настала и ова њена незгодна примена на састављање овога буквара; иначе, ствар се не да никада разумети. И тако, место да аналитичка метода послужи стварању једнога подесног буквара за самоуке, буквар је само носилац једне методе: место да метода буде средство, пут, а буквар цељ, испало је обрнуто. Поступак са 6 страном спроведен је доследно и на 7, 8 и 9 страни, и, што је речено за њу, могло би се само поновити и за ове. Тако ученик довде (закључно са 9 стр.) има да се упозна са шеснаест малих (и штампаних и писаних) и четрнаест великих (и штампаних и писаних) слова. На 10 страни је чланчић: „Лисица и зец". У првој речи налази се слово А. (велико штампано), и ако дотле није ниједанпут употребљено