Просветни гласник

484

Просветни Гласник

КРОЗ СТРАНЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВЕ Поиуларне школе за одрасле у Немачкој Су .._ свем оном врењу које узнемирује данас Немачку, у свем оном бесомучном, и често бесмисленом вихору, у коме се троше њена грозница, њено нестрпљење за животом, њена воља за обновом, њено понижење, њено очајање и њена гордост, ништа није озбиљније, ни достојније пажње и проучавања, но ватрена активност коју она троши да схвати и организује нов систем националног васпитања. Нема сумње, Немци уносе у то много хуке-буке и збрке, неумерену амбицију једног безграничног априоризма, недогледну и јалову дискусију о принципима и о њиховим извесним или могућим последицама; али то је ствар националног темперамента, и они, по једној природној и неизбежној потреби, теоришу и резонују пре но што почну радити, док Енглизи раде и остварују, затим. прилагођавају теорију стварности. Међутим, Немци нам ипак својим радом дају једну лекцију и један пример, које је корисно познавати. Још није дошао тренутак да се суди о моћном покрету идеја у корист јединствене школе који је, 'у току рата, задобио јавно мнење, победио отпор и довео до државног закона од 28 априла 1920: једног површног закона, који се сав састоји у теоријским принципима, и о коме ће бити могуће донети суд тек кад се, после извесног времена и у потанкости, буду познавале његове примене и његова дејства. Али реформатори су имали намеру да, помоћу уједначене школе, постигну још већи и важнији циљ, општијег и дубљег значаја, на који је од интереса свратити пажњу. Јединствена школа има за главни циљ да учини могућом, и у неку руку аутоматском, селекцију способности, свих способности, и да води, путем сигурним и ослобођеним случајности и ћуди судбине, природне дарове и таленте, до степена интелектуалне културе и.до тачке социалног искоришћења који им приликују. (Пос ле навршене 18-те године, избор је свршен: четица елите упућује се ка университетима, техничким школама, вишим степенима културе; али шта ће бити са обичним људима, са онима које ни повољна срећа, ни изузетни дарови не назначују да се уздигну изнад класе којој припадају рођењем, са сељаком, радником, малим чиновником? Да ли ће ти људи бити ограничени, целог свог века, на интелектуални пртљаг који им је дала школа, и осуђени да живе, целог свог века, од тог капитала који, не обогаћујући се и не подмлађујући се, мора сиромашити и старити, далеко. од моћне и дубоке струје која односи науку и мисао? Како да се сачува виталност, моћ обновљења и воља за развићем њихове интелигенције и њихове моралне савести, како да им се пружи начин да плодно употребе активне часове раднога дана, чије трајање ће се све више смањивати, како да