Просветни гласник

490

Просветни Гласник

енергичне акције која се шири по свима сферама земље са страшном једнодушношћу и јединством погледа. Све није за похвалу — завршује писац свој чланак — у духу, методима и предузећима наших скорашњих непријатеља; али треба признати ефикасност предузетог напора код њих на путу популарне наставе. И човек се пита, полу посрамљен, полу брижан; „Шта ради Француска?" Са још више зебње, ми имамо права да се запитамо: „Шта ради наша земља?" За латински језик! Међу брошурама које је издало енглеско Министарство Обнове, има једна која је посвећена једном строго педагошком предмету : Тће С1азз1С8 т ВгШзћ Ес1исаНоп („Класичари у енглеском васпитању"). Она заслужује да буде прочитана с највећом' пажњом, али је на овоме месту ми можемо само укратко резимисати. Ми смо однели победу, каже се у тој брошури, јер се наш морал одржао на већој висини но морал непријатељев. Треба дакле — учи нас рат — да* подстакнемо све друштвене класе да створе за себе један висок идеал и да га одрже; да им покажемо да не служи ничем освојити свет ако при том изгубимо своју душу, и да је у миру, као и у рату, морал много важнији него материал. Уз то, ми смо разумели да је један народ оно што га чини васпитање које добија. То васпитање треба, према томе, да да велико место духовним снагама; треба да образује солидне главе, не заборављујући да има тисућу начина да се до тога дође. Друге брошуре из исте серије показаће како науке, модерни језици, итд., могу да допринесу томе резултату; ова има намеру да покаже да латински и грчки имају толико исто велику важност колико и други предмети, и да би било за жаљење, и врло штетно за образовање духова, кад им се не би дало велико место у наставним програмима. Какву вредност има проучавање класичара? Грчки и латински класичари су један део хуманости, то јест студије социалног човека. Некада, кад су биле постављене у Европи основе наставе коју треба дати деци, могла се проучавати само књижевност, историја и филозофија Грчке и Рима. Библијом и класичарима хранила се сва настава, до дана када су се најпре појавиле модерне књижевности, затим уређене науке. Данас, разуме се, и други предмети имају својих права; њима треба дати места, али, тако исто, не треба при том изгубити из вида шта има доброг у латинском и грчком. Изгледа да ако желимо да их сачувамо, то је због тога што они садрже елементе од највише духовне и интелектуалне вредности, који се не сусрећу на другом месту у истом степену. 1. Мисао, литература, историја, грчки и латински језик су у основи иаше мисли, наше литературе, наше историје, нлшег језика, и несум-