Просветни гласник

Службени Део

173

шћанског храма" није објашњено, како се могу нознаги разни стилови нравославних хришћаиских храмова и чиме се одликују један од другога. Говорећи о унутрашаој подели храма г. писац нијс показао све предмете који се налазе у притвору и у средини храма, као: о седиштима за старе и изнемогле, о полилеју, икони за деливање, певницама, проповедаоници и т. д. (стр. 22 и 23). Кад је реч о распореду икона на иконостасу г. писац је изоставио икону Св. Деве и Јована Јеванђелиста с десне и с леве стране Распеће. На стр. 26 г. писац вели: „Без антиминса на св. престолу ие може се свршавати св. литургија", што је нетачно. То бива само у том случају, ако престо још није освећен, а ако је ч освећен св. литуршја се може вршити и без антимиса. Г. писац говори о св. Оасудима у засебном одељку, а много је згодније о аима говорити онда, кад је реч о оним деловима олтара где се они налазе. јер је асоцијацијом представа боље за усвајаље од стране ученика (стр. 30—33). 0 свештеним књнгама много је говорено за децу. Оволико познавање има само значаја за свештенослужиоце, певаче и читаче, а ученицима треба дати само појма о св. књигама (стр. 37—43)/ Употреба св. књига на црквено словенском језику код Срба у бив. Аустро-Угарској могла би се изоставити (стр. 42—43). Чудновато је, да је г. писац заборавио у уџбеник да унесе одељак о манастирима, те о њима као о врло вакним св. местима нигде ни речи. Што се тиче посебног дела науке о богослужењу може се рећи, да је г. писац потпуно успео, те је ваљаном разрадом овога дела паралисао недостатке првога дела, које би се врло лако дале отклонити у новом издању, нарочито ако обрати пажњу на прописани програм овога предмета за наше гимназије и реалке. И ако је г. писац, као што се по свему види, добар зналац срнскога језика поткрале су му се неке погрешке, а и провинцијализми не оскудевају као: гњевом (стр. 1), оплемењива (стр. 2); у том добу (ктр. 6), обухваћа,иод тог доба (6), златним добом (7), разрив место расцеп (7), произведење (29), мироносање (33), поју (40) п т. д. Према свему реченом мислим, да би се и овај уџбеник могао употребити у нашим средњим школама. али само као привремеии уџбеник овога трећега издања. V О „Методпци за аравославну науку вјере Из предговора пишчева види се, да је он при изради овога дела имао при руци огромну литературу којом се користио. Г. писац је брижљиво разрадио своју методику и несумњиво многи и многи вероучитељи, без више теолошке спреме, имаће неоцењене користи при предавању веронауке у нашим средњим школама. Исто тако и учитељи основних школа као стручњаци могли би имати велике користи при методској разради науке хришћанске са својим ученицима. Г. писац овим делом је уложио велики труд, који не би требао да остане ненаграђен, јер је рађен зналачки и предано. По моме мишљењу: свака основна школа и свака гимназија требало би да имају ову књигу у својој књижници. Саслушавши, Савет је мишљења, да се Бнблпјска Повјесница за III и IV разред основнпх школа, Наука о богослужењу, и Зборннк молншава н ијесама, могу препоручити као привремени уџбеници приватног издања, а Мешоднка за иравославну науку вјере, за књижнипе народних, средњих и стручних школа. РеФерентнма издати по 50 динара хонорара.

ВИША НАСТАВА

УКАЗИ ЊЕГОВОГ КРАЉЕВСКОГ ВИСОЧАНСТВА ПРЕСТОЛОНАСАЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ПОСТАВЉЕЊА Указом Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра од 27 јуна ове године, на предлог Господина Министра Просвете, постављен је: на Универсншешу у Београду: за картограка ГеограФског Института, с платом од 4000 динара на годину, Антоније Лазић, картограф истог Института с платом од 3500 динара.