Просветни гласник

518

Просветни Гласник

њихове целокупне музике је модерна, затим национална и оригинална и у мелодијском, и у ритмичком, и у хармонском смислу те речи. Још млади, они стварају један стил. У делу њиховом је још доста несавршенства. Има доста утицаја који могу да сметају једнообразном изразу те музике, али, поред тога, она је искрен и дубоки израз расе, племена и племените крви уметника и националиста. И када Петар Коњовић, са више талента него уметничког искуства, компонује драмску бајку „Вече на мору", којој је сам и песник, она није само интересантна што је комбинација мимо-и мело-драме, него што је и нова по колориту и ритму, у многоме позајмљеном код модерних композитора, Р. Штрауса и можда Дебисиа. Његов штрајхквартет, који као лагани став има сјајну тему са вариацијама, пун је хармонских слобода, и боје и танане суптилности стила композитора савремених теза. А његова „Легенда" за клавир чиста је концепција у националном стилу израза који му је дао геније руских националиста. Коњовић, који се данас још увек налази у својој отаџбини, чујем да је имао великога успеха у Загребу са једном новом опером. Интересантан таленат, коме нешто не достаје довољно равнотеже и солидне теоретичарске спреме, он је један од стубова модерног музичкога национализмау нас. Поколења која буду дошла, наћи ће у његовом делу клице које ће, више искусни и спремни, развити до сјаја до кога су свој национални музички стил развили Словак Већеслав Новак, Чех Јозеф Сук, Рус Римски-Корсаков, Финландер Сибелиус и многи други представници разних музичких националистичких школа у Европи и ван ње. Млађи од Петра Коњовића, Миленко Пауновић није до сада могао много да учини, као .ни Коста Манојловић, јер их је дужност војника и браниоца отаџбине омела у уметничком раду. Алц и један и други дали су дела изведена на најширој и врло озбиљној музичкој основи. Та су дела покушај велике уметничко-техничке слободе. Пауновић је са пуно укуса дао неколико клавирских обрада народних мелодија које су врло успеле, као и једну мистичну музичку трагедију у једноме чину, „Божанска трагедија"; којој је композитор био и песник. Радња те трагедије је узета из живота Исусова. Пауновићева драмска музика је апсолутни врхунац компликације модерне технике, и он је био сувише млад да би му тако компликовано дело потпуно испало за руком. Али оно је ипак зато доказ, један од најизразитијих које имамо, да је српска модерна музика на путу којим иду представници модерне музике у културних народа. Изразитији, сталоженији, дубљи и националнији од њега је Коста Манојловић, млад уметник тананих вир бација, дивне снаге и полета. Он је компоновао неколико мелодија сетних, романтичарских, врло импре" сивних и колористичних, које певају мистичне сањарије „дуж ријеке" или крај језера, док се однекуд чују незнани гласови и јецаји, као нимфа