Просветни гласник

534

Просветни Гласник

ложи или: 1.) два специјална испита или 2.) припремии испит (РгеНгшпагу ЕхашЈпаНоп), из природних наука и један специјалан предмет. Специјалан испит (5реаа1 ЕхатЈпаНоп) полаже се из ових предмета: 1. Агрикултура, 2. Ботаника, 3. Хемија, 4. Класика, 5. Инжењерија, 6. Географија, 7. Геологија, 8. Историја, 9. Права, 10. Логика, 11. Математика, 12. Војни предмети, 13. Модерни језици, 14. Музика, 15. Физика, 16. Физиологија, 17. Психологија, 18.Теологија, 19. Зоологија, 20. Политичка Економија. Припремни испит из природних наука у ствари је исти као и први испит за В. М. студената медицине. Испит је писмен, усмен и практичан. Полажу се ови предмети: хемија, физика и елементарна биологија, који се могу полагати на једном испиту или посебице. Садашње уредбе о обичном В. А. дегри замениће се у току идуће године новим уредбама, према којима ће кандидат имати да полаже испите из три стручна и два споредна предмета. „Почасни испити" (трајпосис) полажу се једанпут годишше и постоје из следећих предмета: 1. Математика, 2. Класика, 3. Моралне Науке, 4. Природне Науке, 5. Теологија, 6. Права (ћа\у), 7. Историја, 8. Оријентални језици, 9. Модерни и средњевековни језици, 10. Механичке Науке, 11. Економија, 12. Антропологија, 13. Енглески, 14. Географија. Већина горњих група подељена је на два дела, али је из групе под 3, 4 и 5, за дегри В. А., довољно положити само ирви део, док се из свију осталих група, осим оних под 9 и 12, морају положити оба дела. У случајевима у којима се дегри може добити после првог дела, уобичајено је да кандидати полажу испит на крају треће академске године. Већина кандидата напушта университет после тога, али неки остају да се спремају за трајпос — једну годину више — из другог дела истога предмета или из другог дела неког другог предмета. У случајевима где се дегри не добија после положеног првог дела, студенти га полажу обично на крају друге године, па онда остају још једну или две године и полажу трајпос из истог или каквог другог предмета. Имена кандидата после положених испита сређује се у три класе, са првом као највишом, ма да су у појединим класама имена поређана или по азбучном реду или по заслузи. Када кандидат постане Васће1ог о{ Аг1з (В. А.), он може да буде примљен као 1псер*ог о! Аг*з на крају шесте године од дана уписа, али да су бар две године прошле од добијеног В. А. дегрија. Одмах за тим 1псер1ог постаје Маб1ег о! Аг1б (М. А.), не иолажући никакав исаиш. На тај начин кандидат постаје доживотни члан университета и има право учешћа у његовој управи. Свршени студенти филозофског (Аг*з) и правног (ћашз) факултета који добијају дегри М. А. или ћћ. М. (Маз1:ег о{ ћада), могу се прија-