Просветни гласник

536

Просветни Гласник

и 5. тропска медицина и хигијена. Чланови университета могу добити ове дипломе: 1. агрикултура, 2. антропологија, 3. класична археологија, 4. шумарство, 5. хортикултура, 6. рударство и 7. оријентални језици. Поред ових предмета даје се и „цертификат" из страних језика. //. Университеш у Лондону Овај университет састављају многи колеџи, „школе" и други васпитни заводи, али, строго узевши, лондонски университет састоји се само од три колеџа: ХЈшуегз^у Со11е§е, Оошег 8*. V/. С. 1, Клп§'$ Со11е§е, 51хапс1 Ш. С. 2, и Кш§'з Со11е§е 1ог Шогпеп (за жене) 8(:гапс1 Сатрс1еп НШ 8. Други васпитни заводи су у вези са иниверситетом и зову се „Университетске школе" (5сћоо1 о! Ше 1Јп1Уег$Ј1:у); ту у главном долазе: 1. Тће 1трепа1 Со11е§е о? 5с1епсе & Тесћпо16§у, 5оиШ Кеп$т§1оп 5. 7, за природне науке и технологију, обухватајући као интегралне делове: Тће Коуа1 Со11е§е о! бсјепсе, Тће Коуа1 5сћоо1 о! Мте$, Тће Сеп!га1 Тесћшса! Со11е§е; 2. 1лшсЈоп 5сћоо1 о* Есопотјс$ & Ро1Шса1 5с1епсе, С1аге Магке!:, КЈп§зшау, XV. С. 2, за економску и политичку филозофију; 3. Еа$1 1.опс1оп Со11е§е, у главном су три факултета: Аг1$, 8аепсе & Еп§1пеепп§; 4, бсћоо1 о! Опеп!а1 бШШез; 5. Тће 8ои1: Еаз1егп А§пси11ига1 Со11е§е; 6. Тће Еопс1оп Бау Тга1ш§ Со11е§е; 7. шест теолошких колеџа; 8. три женска колеџа: ВесИогс! Со11е§е, \Уез№еШ Со11е§е и Коуа1 НоНошау Со11е§е; и најзад, 9. петнаест медицинских школа придодатих разним болницама. Осим тога има много васпитних завода чије је наставно особље иризнашо од университета (Кесо§шзес1 Таесћег$). И ако се још у 16. веку покушало да се оснује университет у Лондону, ова установа стварно је постала у трећој и четвртој деценији прошлога столећа, и то овако. Прво је отворен 1Јшуег$ћу Со11е§е 1828, без краљеве повеље, под именом Шпуегзћу о? 1.опс1оп. То је био први енглески университет готов да прими студенте без обзира на веру, расу и народност. У исто време основан ј^и Кингс Колеџ, као колеџ у коме ће се религија, у складу са енглеском црквом, за увек здружити са другим гранама корисног васпитања. Будући да је Кингс Колеџ на тај начин био под заштитом краља и цркве, он је био у стању да осигура краљеву повељу, у августу 1829, пре „университетског колеџа", који ју је добио тек 28 новембра 1836. Тога истога дана подарена је повеља и једној трећој институцији, под именом Тће Сшуегзћу о! 1^опс!оп, с правом само да испитује и додељује „дегрие" студентима Университетског и Кингс Колеџа, али не да води контролу над овим колеџима. Под заштитом једне допуњене повеље од 1878, Лондонски Университет је био прво академско тело у В. Британији које је признало равноправност мушких и женских за промоцију. Оксфорд је тек крајем прошле године донео исту одлуку, док је Кембриџ нешто доцније одбио да призна такву равноправност.