Просветни гласник

578

Просветни Гласник

гимназија и реалка спремале би слушаоце за више стручне академије и за све факултете университета. Важна новина је и предлог о систему слободног избора предмета за старије ђаке. Идеју о томе изнео је Г. Фелер у НгуаГзкој N/т. Предлог Г. Јаше Продановића могао би се назвати системом тројке: то је нова организација са три разреда основне школе, трипута по три разреда средње школе, и три године университета или више стручне спреме. Такав је и пројект Г. Косте Сретеновића, само у мало другачијој форми. По свима тим предлозима, у гимназији и реалци била би прекинута досадашња континуирана целина од осам разреда, а са два главна испитна рока, малом и великом матуром, — и то би свакако била најдубља реформа у организацији наше средње школе. Друга важна новина јесте предлог да се унесу нови предмети у наставни програм. Један који ће извесно први да продре, јер га је пронашао и предложио Просветни Одбор, то је наука о државномуређењу. У Начелима одређена су за њу у VIII разреду по два недељна часа; али из напомене која уз то иде, тешко је наслутити штогод о каквоћи м обиму наставног материјала. Толико се види да предмет мора бити нека синтеза ранијега знања и послужити као васпитно средство: „Премда је Просвјетни Одбор тога мишљења да цјелокупна настава у средњој школи, поглавито у народном језику, језицима уопште, историји и земљопису, имаде ићи за тим да у ученицима буди живу свијест о правима и дужностима држављана и да их у свакој згоди упућује у потребе и облике државнога економичкога и социјалнога живота, ипак је држао за потребно да се све то тако стечено знање у последњем разреду систематички прибере, и стога је одредио посебна два сата за иауку о државном уређењу." Ако се сада — према једном делу ове напомене — главна пажња обрати на васпитни момент, онда се лако може упасти у суво и наметљиво моралисање о грађанским дужностима према краљу и отаџбини^ — као што нам се једном већ десило са промашеним покушајем да се у средњој школи предају поуке о моралу. Старији наставници причају како се с тим предметом натезало пуних десет година (од 1888—1898), а да се за све то време није осетио готово никакав успех. Ако се, на против, јаче истакне информативна страна у предавању науке о државном уређењу, да се ђаци упуте „у потребе и облике државнога економичкога и социјалнога живота", онда опет назив предмета изгледа скучен и неподесан за тако обимну и разгранату грађу. Не треба, међутим, одбијати да име у овом случају не значи ништа. Иначе, зашто би се предлагало да у програм уђе још и национална економија, социологија, етика, етнографија, — већ према томе како је ко схватио празнине које ће неминовно оставити наука о државном уређењу, ако би меродавно било само њено име, Јер држава је само