Просветни гласник

Више Средње Школе

645

а потом и мањи иравнички дар, или да се није тим предметом позабавио у нижој средњој школи онолико колико је та наука од општега интереса. Јер нема сумње да у геологији има много ствари које ће занимати свакога нормалнога човека без разлике, као и сијасет специалности занимљивих само за стручњака. А што вреди за геологију, вреди и за целу јестаственицу и све природне науке, заједно с математиком. Исто вреди за религијску наставу, како се данас учи у неким нашим вишим средњим школама, н. пр. у Хрватској и другде. Оно што се учи из тога предмета, то је скуп специалности потребних будућем богослову, али не и правнику. Што занима њега као опште образована човека из тога предмета, он је то проучио, или бар могао проучити, пре доласка у V разред. Њега ће занимати религија од сада у вези с постанком и развитком правне науке. И само то и толико ваљаће му од сада и давати као попудбину у животу, јер ће му свака друга попудбина бити на терет, и он ће се је настојати што пре ослободити, као путник у балону врећица песка, кад жели дигнути се у висину. Једнако ће га занимати и историја, не више као општа историја човечанства, већ као специална историја права. Њега неће занимати више, н. пр., повест о тројанском рату или о безброј толико ситних догађаја које је често без разлога морао изучавати већ као нижешколац: његов интерес ће се пробудити кад чује о Солону, Ликургу и Нуми, као законодавцима, и нарочито кад му се разложи историја римскога народа као зачетника и створитеља права и правне науке. А у вези с таквом историјом занимаће га и географија, да види где се што такво збило, и који су разлози били да се н. пр. римски народ могао ујединити правно, а да Грци то нису могли учинити, и ако су толико пута покушавали. Мање интереса имаће он за учење свију језика, па и својега материнскога, осим старога, латинскога језика, који ће му помоћи да се данас-сутра ода на специално изучавање римскога права. Страни живи језик (немачки, француски и који други) учиће радо, с уверењем да ће му тај језик бити такође од користи за његове специалне студије. А ^атерински језик требао је већ до почетка више средње школе да проучи потпуно, и да потпуно њим влада у говору и у писму. Ако то није постигао, знак је или слаба наставна плана, у којем се на рачун тога предмета учило којешта друго ситно и незнатно, или лоше методе или и једнога и другога. Свакако, његово знање из материнскога језика ће се и даље усавршавати и специализирати, јер ће још неколико година у њему учити своју науку, али да је за то потребно да учи дела Марка Марулића или Ђоре Држића, о том мислим да ћемо лако бити на чисто чим запитамо и једнога правника шта мисли о том, или — и без тога питања — чим се сетимо да виша средња школа треба да послужи као приправа за стручне школе, и да, према томе, припада склопу високих школа.