Просветни гласник
Службени Део
203
— 1226 РЕДОВНИ САСТАНДК 5 МАЈА 1921 годинв Присуми: нредседник г. Д-р Вогдан Гавриловић, нпредседнш; г. Лазар Кнежевић, чланови г. г. Д-р Чед. Митровић, Д-р Никола Вулић, Влад. Радојевић, Д-р Даза Ненадовић, Јеремија Живановић, Дии. Тричковић, Љуб. М. Протић, Павле Стевановић, Мирко Поповић, Лепосава Бошковићева, Недељко Дивац, Димитрије Соколовпћ и Мих. Станојевпћ. Присуствује и г. Миливоје Симић, као члан комисије за израду новог закона о средњим школама. Секретар, Сл. Миловановић. I. Г. Мирко Поповић чита други реФерат комисије за регулисање ноложаја ваставницима средњпх школа у Војводпни (в. 1204 записнпк, под VII). ГеФерат Мирка Поновића, Миливоја Симића и Јована Живојиновића гласи: Савезпо са актом Главног Просветног Савета СБр. 6 од 13-1-1921 год. част нам јо поднети овај други извештај о молбама наставника из Баната и Бачке са образложеним својим мишљењем по тим молбама. 1.) Пешар Бубало, привремени предметни учитељ гимназије у Србобрану у одељењима са немачким наставним језиком у Врбасу, свршио је гимназију са матуром у Дубровнпку; слушао је стручне предмете у филос. Факултету универзитета: 1909/10 у Прагу, 1909/10 1912 13 у оагребу и 1911/12 у Вечу. Од октобра 1913 до 1918 био је у аустријској, а од тада до 1920 у српској војсци. Главни Просветни Савет под СБр. 244 од 8-У1-1920 год. дао је мишљења: да „има квалиФикације за прввременог предметног учитеља, ако докаже да је ратом био ометен да редовно заврши школовање на Универзитету". Претписом Господина Министра Просвете ностављон је за привременог предметног учитеља — СНБр. 18373 од 28-Х1-1920. Моли, да буде преведен за проФесора по 1. и 4. чл. Уредбе, пошто је 7 година нровео у војсци и тиме спречен у полагању проФесорског испита. СлЈжење у војсци потврђује званичним уверењем опћине у Дубровнику. Мишљеља смо, да би му допуном уредбе требало признати право на нроФесуру. 2.) Радован Калуђерчић, суплент Више Трговачке Школе у Новом Саду, свршио је вишу Трговачку школу у Загребу, испит зрелости тамо ноложио 12-У1-1908. Универзитет и Експортну Академију слушао је у Бечу 1912/13 и 1913/14 год. Био је чиновник привр. Земаљске Банке за Босну и Херцеговину 6-У111-1918 — 1-1Х-1910. За суцлента постављен је б-УШ-1910 у Трговачкој Стручној школи у Сарајеву и 10-VIII 1913, а 23 УШ-1915. у Бијељини, па у Скопљу и 13 Х-1919. у Државној Вишој Школи у Новом Саду. Ту је утврђен и преведеп на динарску плату указом од 20-Х-1920. По извештају директора Срп. Краљ. Трговачке Академије у Београду пријавио се и прпзнато му право на полагање проФесорског испита за више трговачке школе. Моли, да буде постављен за проФесора по 1. и 4. члану Уредбе, ношто је ратом ометен у полагању испита. Мишљења сам. да има права на проФесуру по Уредби. 3.) Анше Тадпћ, привремепи учитељ вештина у Реалци у Вршцу, положио је иснит зрелости у Реалци у Спљету 12-Х-1911. ФплосоФСке Факултетске науке слушао 1912 13 и 1913/14 у Прагу, а 1914/15 у Загребу. Њему је даље опроштен летњи семестар 1914 15, а урачуната су му још два, којаје 1911/12 провео у Шумарској Академији у Загребу. На основу тога добпо је апсолуториј 6-111-1919. Затекао се је у Реалци у Вршцу као учитељ гимнастике са оспособљењем и за ту струку, те је утврђен и постављен претписом од 28-Х-1920. СНБр. 18373. за привременог учитеља вештина, пошто је имао 1 год. дана службе. Сада моли да буде постављен за суилента. Мишљсња смо да има права за суплента паучних нредмета (по СНБр. 1460 од 17-11-1921 III т. г.), пошто има аПсолуториј са Философског Факултета за научну групу предмета и положио је један део проФесорског испита, који се онда тражио од кандидата Факултета у Прагу у току философског течаја. 4.) Младен Кемаер, суплент гимназије у Сомбору, положио је испит зрелости у гимназији у Винковцима 2. српња 1907. Бр. 12. ФилосоФију слушао 1907/8 у Загребу и Прагу, 1908 9 — 1910 11 у Загребу, где је под Бр. 459—1911. 11. српња добио ансолуториј. Декретом Бр. 11, 704/1914 постављен је намесним учитељем (суплентом) у реалној гимназији у Осеку. 17. листопада 1917 положио је у Загребу проФ. предисппт, 22 авгусга 1919 добио прпзнање од вел. Жупапа за услуге Народној Управи, а августа 1919 добио је плату 3. ст. IX разреда у гимназији у Сомбору као суплент. Има дакле 7. година наставничке службе. 1914 год. био је у Винковцима ухапшен као политички непоуздан и интерниран у Осеку, да вршп настав. службу, али дасенесме из места удаљити. 1917 положпо је проФесорски предиспит, а 1918. због преврата није могео полагати проФесорски испит, већ је ступпо у службу код I бригаде Дринске Дивизије и за рад одликован признањем. н'