Просветни гласник

652

Просветни Гласник

них и покретних музеја и изложби. Музеји могу бити општи — национални, историјски, етнографски, уметнички, природњачко-историјски и др.; а изложбе се могу наменити посебним, стручним, и ако веома великим питањима. Исто тако су за препоруку изложбе и покретни музеји (на пример намештени на шлеповима) и за општу хигијену, и за борбу са туберкулозом, и за заштиту деце; изложбе воћарства и пчеларсгва, изложбе за борбу с пожаром, за историју рата; на послетку изложбе уметничких слика, и т. д. V) Пропуштајући многе друге могућне облике активног рада у овој области, морамо проговорити о нарочитој важности издавања књига. Од велике ередности су: 1) издавање јевтиних књига, брошура уметничке литературе националне и стране, преведене, популарних књига научне садржине, за самообразовање, за децу, и т. д.; 2) састављање и издавање јевтиних и пригодних књига и брошура, и то о познавању отаџбине, о грађанском животу, моралу, хигијени, медицини (борби са болестима), државном уређењу, и т. д.; 3) израђивање и издавање разноврсних јевтиних а добрих уџбебених помоћних средстава, таблица, мапа, слика, ствари потребних за позориште, за спорт, и других средстава потребних за вођење појединих установа ваншколског образовања. Уједињење овог рада у рукама централног органа има великог значаја, пошто тај орган има пре свега циљ васпитни и наставни, а не трговачки. Нисам имао намеру да дам овде потпун преглед свих могућих мера на овом пољу. Хтео сам само да дам најкраћу општу слику многостране области ваншколског образовања, које може имати нарочито великог и разноврсног утицаја на развитак духовних снага народних. Ја нећу смањивати велику важност правилног школског образовања, али смем рећи да правилно уређено и системски спроведено ваншколско образовање, по утицају на народну душу, није од мање користи него школско, ако није чак и од веће. Али понављам, не може бити речи о такмичењу између овадва облика образовања. Оба су потребни, јер само хармоничним развијањем и школског и ваншколског образовања може да се постигне циљ — прави високи развитак просвете целокупног народа. Правилно схватање идеја демократске државе, а таква је краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, говори, изгледа, доста јасно да је преко потребно предузети све могуће мере да широка просвета постане најзад заиста приступачна целом народу, а не само привилегисаној мањини. Не мање је јасно да демократску државу мора састављати што већи број образованих, духовно развијених, културних грађана. Никаква средства, никакви трошкови за постизање тога да и просвета постане свима приступачна, и да духовна култура уђе у народне масе, не могу да се чине сувише велики. Средства за подизање народне културе мора да