Просветни гласник

654

\ Просветни Гласник

каквих документованих података (осим ових доле изнесених у рачунима његова оца 1 ) све до његова доласка у Беч-. У Бечу улази Натошевић у омладинску средину, која ће заузети врло видно место у јавном животу српскога народа. Најзнаменитији су били у тој средини Бранко Радичевић и Ђуро Даничић, и Натошевић ступа с њима у уске другарске везе. Као најимућнији међу њима, Натошевић их материјално помаже, као што се то види из писама Бранкових и Даничићевих. Бранко пише у писму од 13 августа 1848 Даничићу: „Поздрави ми Натошевића ако је још у Бечу. И њему не могу још дуга да вратим", а у писму од 11-15 октобра 1849: „Натошевићу још не могу ништа послати, и Бог зна кад ћу моћи" 3 ). Даничић у писму од 24 јануара од 1848 тражи од Натошевића да дигне за њега од трговца од кога новац добија 20 фор. сребра. 0 даљим односима између ових другова казују нам њихова писма, у колико су очувана. Вероватно је да је било преписке између Бранка и Натошевића, али се о томе сада ништа не зна. Од писама Даничићевих Натошевићу очувано је пет писама, од Натошевићевих Даничићу два, и у њима има и података о Бранку 4 ). Не може бити сумње да је круг у који је Натошевић ступио у Бечу, био од јака утицаја на њега; може се шта више по неким знацима рећи и да је преокренуо његов живот. Да ли је случајно да је Натошевић почео управо у то доба радити на себи, израђивати се и изграђивати, као што видимо из његових бележака? Да ли је случајно да латински и немачки језик у њима све више уступа српском? Да ли је случајно да српски језик његов постаје све приближнији народном језику и све чистији? Нарочито је значајно да је Натошевић већ у то доба нашао себе. Ако и под јаким утицајем двају књижевника који већ у то доба долазе до велика гласа, он се не поводи ни за једним, него удара новим путом,

*) Ранији би се подаци могли наћи у архивама карловачким, сегединским, еперјешким и пештанским, али они још нису откривени. 2 ) У књигама медицинскога факултета бечког записано је: Ма^озсћеуНзсћ Оеог§шз е 51апкатеп 111 Нип^апа, п. (3. 19. Ји1п 1821. г. §. поп иш(. аћз. з(ис). рћП. Зге^есћп, тесНса рагШп РезШш раг{. УЈеппае, зић. ех. п§. тесћсит рптит (Ј. 3. Маг1п 1847. зиНЈсЈепЈег (3 з. В), зесипгЈит сће 1. Аи§изИ 1850. за{. ћепе (сит 2 зиН. 1 Вепе). [Натошевић Ђорђе из Сланкамена у Угарској, рођен 19 јула 1821, вере грчке несједињене, свршио филозофске студије у Сегедину, медицинске које у Пешти, које у Бечу, положио је први строги испит медицинскн дана 3 марта 1847 довољно (3 довољна, (ниједно] добро), други дана 1 августа 1850 доста добро (два довољна, једно добро)]. 3 ) В. Бранково Коло за 1895, стр. 141 и 142. '') Ова писма су сада у мене, и ја се надам да ћу их моћи ускоро објавити. Из тих писама понешто је објавио А. Варађанин у својим списима о Натошевићу. В. последњи, Сшогодтињица Дра Ђорђа Натошевнћа, Нови Сад, 1921, стр. 143, 144.