Просветни гласник

696

Просветни Гласник

нама, већ по концепцијама, сматрамо „млађима", и нашим друговима за које ми млађи налазимо да су „старији". За конгрес је био везан и излет у Љубљану и на Блед. И нека нам буде допуштено изнети, одмах овде, два-три утиска са тога излета. Пре свега, била је драга једна сцена национално - емотивног карактера: љубљење, на најсевернијим тачкама наше отаџбине, Југословена испод Триглава и оних из Ђевђелије, у својој и слободној отаџбини. Затим, били су од користи и задовољства и сви ти материални и духовни додири између синова једнога народа, незнаних једни другима. Благодарећи овим додирима, ми смо добили неколика непосредна сазнања о Словенцима. На првом месту, биће да су Словенци, међу нама Југословенима, онај део који је најтачнији у послу, најбржи и најпотпунији у организовању рада, са изванредно развијеним смислом за практичну страну послова. Као члан Главне Управе, потписани је имао прилике видети, у преписци са секцијом Љубљана, изванредну преданост Словенаца у послу. Међу свима нама, они су ти који су, кадгод су шта саопштавали Главној Управи, то чинили са тачношћу и потпуношћу какве се, толико савршене, нису виделе ни код кога другога од нас. Словенци су то доказали и у данима конгреса у Загребу, и у дискусијама и на гласању (тако нпр., и ако су се, идејно, слагали са нама „млађима", они нису гласали са нама, зато што им се наш манир учинио плаховитим); они су то доказали нарочито од тренутка кад смо ступили у Словенију: чим смо ушли у њу, наши драги словеначки другови су нам раздали штампани распоред занимања за 28 и 29 септембар, као и податке о смештају у станове. И то није све. Словенци су стигли још, за један једити дац, да спреме, осим тога, и пропаганду за сабирање примерака југословенске народне уметности. Тако нам је „РгоћисЈа", друштво југословенскнх уметника, индустриалаца и трговаца из Љубљане, раздало манифест у коме нас упознаје са идеалним циљем друштва, позвавши нас све да и ми, сваки у своме крају, стварамо таква друштва, с циљем да се прикупљају примерци народних шара свих врста и да се преносе у уметност и у трговину. „Тиме ћемо постићи ослобођење од туђе индустрије и подићи народно-господарску моћ", веле нам радна браћа из „РгоћисЈе". * Што се тиче самога конгреса, он је прошао, у главном, добро. Учешће је било доста велико: самих делегата 223, а свих учесника нешто испод четири стотине. Било нас је из свих крајева ЈугославијеДневни ред конгреса завршен је сав, изузев заказаних предавања, која се нису могла одржати због оскудице у времену. Од осталог дневног реда примљен је једногласно, и са одобравањем, извештај Главне Управе о раду, Пословник Професорског Друштва, предлози Главне Управе и секција: београдске, загребачке и сплитске, као и пододбора