Просветни гласник

Развој Хемије у Србији

713

места, а лабораторија само 12. Та навала изазвала је ово повећање Института. Сада Институт има предаваоницу за 250 студената; има три лабораторије са 80 радних места за студенте; има три лабораторије за три асистента и једну за професора; и има просторије за све посебне врсте радова, и за библиотеку. Институт је повећан, али не толико да ће моћи да прими и медицинаре, и фармацајте, и пољопривреднике. Зато се убрзо мора подићи већи. 0 смеру хемиског образовања наших студената на Университету, имам да учиним ову напомену. Све науке филозофског факултета спремају своје студенте готово једино за наставнике средњих школа; само хемија гради у томе изузетак. Од како је стручност хемиске наставе изведена, студенти хемије делом се спремају за наставнике средњих школа, а делом за практичан рад у лабораторијама, или у фабрикама; и то, једна половина одаје се првој кариери, а друга половина другој. Сем тога, физичари, биолози, медицинари, фармацајти и пољопривредници уче хемију као помоћну науку. За све те разне врсте студената хемије састављен је нарочити програм за лабораториски рад. Па и хемичари имају двојаки програм, према томе да ли се спремају за средњешколске наставнике, или за практичан рад: први раде у лабораторији мање, а уче педагогију; други пак раде у лабораторији више, а не уче педагогију. Досадашњи студенти хемије још нису могли приступити изради докторске тезе. У новом Институту, кад студенти хемије цео лабораториски програм буду извели, приступиће и томе. Поред овог Хемиског Института постоји на филозофском факултету и Минералошш Институш, али без хемиске лабораторије; и постоји катедра за физичку хемију са вежбаонииом. На техничком факултету постоји катедра за хемију и хемиску шехнологију са хемиском лаборашоријом; и постоји катедра за механичку технологију са лабораторијом за практична исаишивања грађевинског машериала. Поједине државне установе имају ове практичне хемиске лабораторије: државну, рударску, војну, царинарничку, моноиолску, оиштинску, итд. Ето то је развој хемије у Србији. У ком правцу су се међутим кретали радови представника поменутих хемиских установа, то изилази из оквира овог написа. С. М. ЛОЗАНИЋ