Просветни гласник

О Ђорђу Натошевићу

715

мавши, озбиљније загледали у ствар" 1 ). Из нацрта Натошевића, који се очувао, видимо да је он обишао округе смедеревски, пожаревачки и крагујевачки. Осим извештаја министру, Натошевић је поднео и предлоге како да се школе у Србију реформују. „Г. Црнобарац, вели Милићевић даље, одменивши г. Цукића, састави комисију која саслуша Натошеви*ћеве примедбе и предложи и сама неке измене у школама"" 2 ). Чланови те комисије, према записима Натошевићевим, били су: Милован Спасић, Сава Сретеновић, Милан Ђ, Милићевић, Владимир Вујић, Стојан Бошковић, Стојан Новаковић и Натошевић. „Топчидерска катастрофа, вели даље Милићевић у својој споменутој књизи, као многом којечему другом тако и овом била је на велику штету, али ипак, ако је г. Натошевић доцније иступио из службе, пређашња се струја није уставила" 3 ). Међутим, када је нестало Натошевићева заштитника, струја се у Министарству могла незадржано оборити на њ, и Натошевић је ошиуштен из државне службе, као што стоји у деловодном протоколу Министарства Просвете, и то на тај начин што министар није иашао за потребно да обнови уговор с Натошевићем. То је решење министрово датовано 27 августа 1868 (бр. 2988), а заступник министра просвете биће да је тада био Панта Јовановић 4 ). Натошевић је у Србији био референт не само основних него и средњих школа; он је обилазио и средње школе, и у свом извештају је изнео и шта је у њима нашао. Тај извештај се пре рата находио у концепту у оставини покојниковој; да ли је и после рата очуван, није ми познато 5 ).

Ј ) Исшорнја педагогије М. Ђ. Милићевића, у Београду, 1871. стр 540. 2 ) Исто дело, иста страна. 3 ) ор. сИ. стр. 541. 4 ) В. Мил. Марковић и Зар. Р. Поповић, Просвешнп зборник закона и наредаба. У Београду 1895, стр. 6. и 7. 5 ) Г. Аркадије Варађанин је, сређујући после смрти Натошевићеве његову оставину, исписивао из ње што му се чинило потребно за приказивање његова живота и рада, и из Извешшаја (а може бити' и из других извора) извео је све податке о његову раду у Србији: • „У Србији је поправио и попунио нов распоред часова а) за богословију, б) за малу гимназију у Београду, в) за велику гимназију. „Гимнастику је као необавезан предмет затекао само у Крагујевцу. Појања, певања, музике, пливања или других ванредних предмета [није билој. „Успех у крагујевачкој, пожаревачкој и шабачкој гимназији затекао је у форми добар, али у ствари никакав, пошто је цело знање само привидно, само се меморисало, као и у основној школи, разумевања је врло мало, те онако се у часу све заборави. „У сва три завода опазио је на деци сила простачког понашања у стајању и седењу, мицању и погледима, гласу и одговорима, и сила нечистоће на оделу. На спољашност врло се мало пази. Наишао је кашљивих не само у глави него и у оделу