Просветни гласник

Примитивни Душевни Живот

731

небеском оцу Веда, и што код земљорадничких народа преовлађује обожавање природних сила. Ескимо мисли, као и Орион у Омировом подземном свету, да ће у небу моћи да лови исте животиње и да хвата исте рибе, Мухамеданац очекује тамо свој харем, па и Европљанин црта красоте небеског раја према земаљској мустри. Ксенофон наговештава правилно кад вели: „Кад би волови и коњи и лавови имали руке или могли да сликају својим рукама и да стварају дела као човек, онда би коњи стварали, сликали богове сличне коњима; волови сличне воловима, и свака би врста стварала тела по свом изгледу. Етиопљани тврђаху да »су њихови богови црномањасти и затупаста носа, Трачани — да су плавооки и риђокоси" 1 )Етнологија и историја нас уче да је митолошко посматрање света једна општа појава и да има многобројних племена која се нису уздигла изнад тога начина посматрања. Зашто је прелаз ка критичном посматрању, т. ј. к филозофији, био резервисан за народе аријског порекла — то је још увек нерешена загонетка за етнологију и психологију. У карактерисању оба начина посматрања влада такође велика нејасност. Паулзен види разлику између филозофије и митологије у томе што ова у погледу на субјект има увек за носиоца „општи дух", филозофија „појединачни", а у погледу на функцију види он у митологији производ „песничке фантазије", док се филозофија ствара „радом разума који испитује и мисли" 2 ). Али при таквом разликовању одмах се намеће питање: да ли је народима који су остали при митолошком посматрању недостајао разум, или је онима који су отишли даље ишчезла фантазија? Без обзира на то што би се оштро одвајање фантазије од разума, које би од ових двеју врсти душевне радљивости начинило две особите, засебне душевне моћи, морало најзад такође рачунатд у митологију, остаје нам код Паулзенове дефиниције нејасно зашто треба да је поједини човек помоћу разума дошао до филозофије, док је помоћу фантазије могао да изрази само продукат општег духа. Због тога ми налазимо разлику између митолошког, наивног, и филозофског, критичног, посматрања у правилном схватању везе између субјекта који посматра, и стварности која се посматра. Тек у дугом развитку могао је човек доћи до тога да не сматра да предмети стварности засебно постоје и да у њима станују самостална жива бића, него да их сматра као „производ мишљења, који се може осумњичити и оспорити, и који добија важност тек онда кад се насупрот противречењу одржи" 3 ). Један по себи интересантан пример може да нам покаже надмоћност овога схватања према Паулзенову. Бастијан 4 ) тврди да Тибећани у својим „дебелим књигама оп-

>) БјеЈз, Рга^теп1е Лег УогзокгаИкег, ВегНп 1903, стр. 54.

2 ) Р. Раи1зеп, Ет/ићгип§ т сИе РћИозорМе, ВегНп 1904, стр. 3 и даље.

3 ) О. Р. Уррв, Му1ћепћМип% е!с., стр. 7.

4 ) ВавИап, н. н. м., стр. 46.