Просветни гласник

Примитивни Душевни Живот 733

доцније обрађују науке, ма да они, сходно особености њиховог целокупног душевног живота, немају постављање проблема. У колико се више митолошко схватање приближује почецима правих наука, у толико се више уплећу оба начина посматрања, и у толико је раздвајање теже. Но ако је тешкоћа за Вунта, који разликовање митологије од филозофије изводи на исти начин као и Паулзен, несавладљива, онда нам она на први поглед још више изгледа као таква за нас, према нашем схватању митологије и филозофије. Јер ако с Липсом задржимо за себе право да свуда говоримо о стварању мита где се стварност замишља да постоји независно од нас, сама за себе и снабдевена свима особинама које ми тек у њу уносимо, онда би један велики део душевног развитка који се неоспорно рачуна као филозофија, морао припасти митологији. Али наше мерило не иде за тим да постави границе између митологије и филозофије с погледом на целокупни развитак, него нам само пружа поуздано средство за правилно оцењивање разних схватања, не обзирући се на то да ли се она појављује на почетку или другде у току укупнога развитка. д _ р вој _ р _ МЛАДЕН0ВИЋ

ПОЧЕТАК ЧИТАЊА У ПРВОМ РАЗРЕДУ Слово О и С Пошто се најпре сврши припрема за читање и писање, то ће рећи пошто се деца науче да растварају речи на слогове и гласове, и обратно: из слогова и гласова да састављају речи (које изговори, растављено, учитељ или ђаци); и пошто извежбају руку за писање, пишући саставне делове разних слова и цртајући разне предмете најпре правим, па после кривим линијама, — прелази се на читање и писање појединих слова и речи. Ове две радње врше се наизменце, као усмен и писмен рад. При предавању сваког слова имају да се изврше ове аналитичкосинтетичке радње: 1. Да се иостави разлика између ствари (овде животиње), њене слике и њеног имена (речи). Ову радњу треба вршити у почетку код сваког слова, док деца науче то разликовати, а после то понављати тек код гдекојег слова. 2. Да се дотична реч растави на гласове (а, где буде слогова, прво на слогове). Да би се што боље запазио дотични глас међу осталима,треба дотичну реч да изговоре 2—3 ђака растављено на гласове, а затим их позвати све да смисле по једну реч у којој ће бити дотични глас, и питати сваког где је тај глас - у почетку, на крају или у средини речи.