Просветни гласник

Нижа Средња Школа

21

није струке, којега смо сведоци и ми у наше дане, упућује нас на оправданост мишљења да живимо и радимо за друге, ако смо ради да као стручњаци у раду не будемо стварали неких ствари у преобиљу, док ћемо бити принуђени да у другима трпимо оскудицу. И досад су бар неки разреди ниже средње школе сматрани као приправа, осим осталога, за трговину и обрт. Како се за шегрте узимају деца истом од 12 године, родитељи, и они који нису желели да им се деца баве науком, давали су своју децу у средње школе, да сврше бар прва два разреда, како време до шегртовања не би проводили узалуд, а и да за то време нешто науче. Отуда и толика навала у средње школе. У задње доба опажа се све већма тежња да се то школовање продужи до краја четвртога разреда, и између оних који желе у трговину или у занат, трговци и обртници ће, уз једнаке остале погодбе, много радије узети к себи ону децу која су свршила целу нижу средњу школу, него ону која су свршила тек који разред те школе, или ниједан. Разлог је јасан и оправдан: деца са свршеним општим образовањем питомија су и лакше се даду упутити у све послове, него ако су то образовање истом начела. Учење трговине и заната је у нас, уз незнатан изузетак, још увек као и у средњем веку: дечак или девојчица учи радити онако како види да раде одраслији. Пример је, може се рећи, једина метода наставе, а чекић или метар једино дисциплинско средство. Наравно да се на тај начин не да стећи особита спрема, поготово што пример није увек за углед, а да и не говорим о страху јаднога детета којему вечно виси над главом Дамоклов мач газде, који о поступању с децом није научио ништа друго него што је видео некада од својега газде, па се том науком и служи најиздашније. Како је та настава слаба и недостатна, и оснивају се шегртске школе, или бар вечерњи курсеви, да се тому злу колико толико доскочи. А шта уче наши ратари ? „Плети котац као и отац!" — то је за ратарево дете које остаје код куће, да и оно буде ратар као и отац му, једини путоказ за цео живот. Зато и ору толики наши сељаци још увек онаквим плугом каквим су орали наши стари у доба пре него што су се доселили у ове стране. Ако смо ради дићи своју привреду, јасно је да ћемо морати изменити тај наш народни начин поучавања у обрађивању земље дизањем пољопривредних школа, за које неће никако моћи достајати као приправа досадашње четвороразредне „народне" или „пучке" школе, којима смо свој пук и народ усрећили, већ ћемо му морати дати неко боље и пуније образовање. А то ће моћи бити једино тако ако му широм отворимо нижу средњу школу. И доиста, ми смо на најбољем путу да то учинимо. Тих школа се у наше дане отвара све више. И на том не треба стати. Било би наопако кад бисмо сад, тобоже из неке штедње, почели те школе укидати.