Просветни гласник

2

Просветни Гласник

Саслушавпш, Савет је мишљења: да имају квалиФикација : Катарина Сундечићева-Дадишенскаја за суплента под уговором; Михаило Климентов (за веронауку) и Евгеније Лоптев за трговачке школе; за привремене учитеље: Антон Хлоушек (за гимнастику), Живка Николићева (за женски рад); за хонорарне наставнике: Татјана Дјаконова, Олга Прошукадова, Евгенија Свинарска, Марија Горскаја и Марија Николајева; да немају квгииФикација : Ана Скурскаја, Михаил Баљаски, Димитрије Куклин, Олга Литовченко, Милица Белош, Аркадије Северинов, Аполон Прокофјев, Александар Ашиков и Александар Семенов ; да поднесу накиадне и поуздане доказе о своме школовању : Никола Марковски, Никола Измајлов, Дим. Нељубов, Андреј Миловидоа, Борис Рјасњапски, Валентин Лаудански, Клавдија Роде, Олга Вјазмитнов, Василије Пејхељ, Ладија Бирнан, Кира Јуковскаја, Густав Черчек, и Николај и Варвара Орлов; и да Д-р Анта Попарића, проФесора у пензији, не треба враћати у службу. II. Читају се реФерати г. г. Д-р Милана Шевића и Саве Максића о уџбеницима за школе у Војводини у издању књижаре Липшиц и Лалтел, и реФерати г. г. Љуб. Протића, Дим. Соколовића н Ал. Јорговића о Читанци, Буквару и Мађарском Буквару, у издању срискс манастирске штампарије у Ср. Карловднма (в. 1192 заниспик под IX, 1200 под XVI и XVII). РеФерат г. Д-р Шевића гласи: Част ми је иоднети своје мишљење о књигаиа, што су ми послате на оцену. I Немачкн буквар п чптанка од Карла Шлегела. Буквар је састављен по методу писања и читања, који у првој настави данас претеже датод нормалних речи. На Фонетику ннје обраћена нарочита пажња, може бити с тога, што је писац сматрао, да је то задатак учитељев у школи. Књига је израђена брижљиво, градива је у њој много, али и распоред и садржина градива казује, да писац или не познаје сувремене покрете у овој наставној области или да се оглушује о њих. Вежбања је готово код свакога гласа (слова) више но што је то потребно — али није стало до множине него до подесно изабраних примера и погодио припремљенога увежбавања. С тим је ваљада у свези, што има доста слогова, који ништа не значе, а такве слогове, као неприродне, сувремени методичари изостављају. Ни слике неће бити више потребне у буквару (бар не за илустровање гласова), оне често одводе пажњу или и заводе ученике; у овој је књизи н. пр. за глас е'и истакнута, сова, али је многа деца неће познати (јер је нису нн видела), а и она ће, која су је може бити кад год и видела, пре рећи Уо§е1, пошто ће им то битн свакојако ближа репродукција. У овом буквару има доста речи, које деца незнају, и не треба ни да их знају у том добу. Такве су речи (н. пр. на страни 36): зраа, 1ее, Њезе, Гћеопе. Све сличне речи треба изоставити. Ја бпх за наше немачке школе тражио сувременије букваре, који би у исти мах морали -бити и више ђо(1еп$Шп<И<*. Такве бисте букваре могли добити стечајем. Али ако је потребно, да се овај буквар прештампа, то бих предложио, да се зато поставе ови услови: а) да се знатно скрати (нарочито вежбања) за ноједине гласове и за поједине скупове гласова; неки од ових скупова могу и сасвим изостати; б) да се читалачки део преради тако, да у њему буде штиво ближе деци, ведро и весело, и да се изоставе наметљиве поуке; в) да штампа речи пз цисаћих слова буде читкија (тако се н. пр. на стр. 9. не види, да речи треба да гласе т- т, гпе1—пе, . . . е!—-1е; на стр. 17. \теш); да речеиице не буду утрпане, те да неке речи не изиђу нечитке <н. пр. на стр. 24. у петом реду 1)гјп§ ппг пеип В1итеп, ни ова ми се реченица не свиђа најбоље); г) да се обрати наа;ња на чистоћу језнка и избегне све, што би се могло сматрати као иогрешка или као пеприродно (н. пр. на 75. страни; Б1е ШеШег тивзеп тг 1ттег гет ћаИеп ипс1 тап <1аг1 (ИезеЉеи [место: 81е] шсћ1 гегтззеп); д) да се писац обазре и на напред истакнуте напомене. II Немачка чншанка за 2. разред основних школа од Карла Шлегела. Ово је требало да буде нека неутрална читанка. По садржини се не би могло познати жи за који је иарод ни за коју државу састављена: иигде у њој ни националнога нн држав-