Просветни гласник

МОЛИЕРОВ живот

(Сви народи на свету, заборављајући за Шренут оно што их дели, и удружујући се у дивљењу шрајних лепота, ирославили су арошлога месеца, приликом шристагодишњице од његова рођења, бесмртну усиомену великога иисца који се смашра као оличење драмске и комичне умешносши, који је у исши мах забављао и нагонио на размишљање дугу иоворку иоколења, и који је у својим делима резимовао готово цео живот свога времена и мало од оишше-људског живоша, стварајући личности које ми познајемо, које волимо, које наличе на нас, али које, за разлику од нас, неће никад умреши... Тим иоводом, ми доносимо конференцију о „Молиерову живошу" коју је наш Уредник држао на свечаној иредстави приређеној у београдском Народном Позоришту у часш Молиеру 17 јануара 1922.) Госиође, Госиодо, Ако је увек занимљиво проучавати живот великих писаца, због драгоцених обавештења која нам он даје о пореклу, образовању и развоју њихова генија, то је нарочито корисно кад се тиче комичних песника у опште и, понаособ, онога чију вечно живу успомену вечерас овде прослављамо. Јер ти песници никада не остављају земљу и не уздижу се, као Корнеј или Расин, ван свога времена и средине, у царство херојских осећања и идеалних страсти; они се хране на тлу из кога су изникли, они посматрају више но што измишљају; утисци које су они примили током свога живота огледаће се отуда неизбежно у њихову делу, и они :ће стварати своју веселу уметност из својих каткада болних искустава. Жан-Батист Поклен — који је доцније, поставши глумац, узео име Молиер — родио се 15 јануара 1622 у Паризу, у једној старој породици добре буржоазије. Све његове комедије носиће доцније у себи видан траг тога његовог буржоаског порекла, и у француској књижевности он представља буржоаски дух са свима његовим врлинама и манама: чврст здрав разум, инстинкт за практичну мудрост и за меру, наклоност за подсмевањем, мржња на све лажно и претерано, претенциозно и романтично; уз то, не одвећ велика висина осећања, више разума но просветнп гдасник, i кп>., 2. св., 1922. 5