Просветни гласник

82

Просветни Гласник

говорили, старо-словеначко. И овде је био постављен темељ словенској народној цркви: Коцел је примио Константина и, „пошто су му се свиделе словенске књиге, он му је дао 50 ученика да се науче овим књигама". На истом путу у Рим пало је Константину у део још једанпут да штити словенске књиге од напада западног свештенства у Млецима. У Рим су Браћа донела мошти св. Климента, папе римског, које Константин беше нашао у Херсону. Ова прилика, па можда и лични углед Константинов, у вези са повољном политичком ситуацијом за словенску литургију, имали су као последицу то што је папа Адријан одобрио словенски обред, што је осветио словенске књиге и што је поставио Методија и неколицину Константинових ђака за свештенике. Но међутим, Константин се разболе и умре у Риму 14 фебруара 869 г., имајући 42 године. На самрти примио је калуђерство са именом Ћирил. Умирући, молио је Методија да настави његов рад овим речима: „Ево, брате, нас двојица бесмо као један пар волова који извлачи једну исту бразду, те сад је на њиви падам, ти пак много волиш планину [има на уму Олимпску], али немој, брате, због планине оставити свој просветни рад"... И Методије изврши аманет свога брата до краја, и ако му је пало у део да ради под врло тешким погодбама. Још није отишао Методије из Рима, а дођоше изасланици кнеза панонског Коцела, молећи папу да му пошље Методија. А папа му одговори: не само теби, већ и свима оним словенским крајевима шаљем га као учитеља. У исто време папа пише писмо Растиславу, Светопуку и Коцелу, у којем потврђује словенску литургију. То је дакле оно писмо из године 869, у чију су истинитост посумњали били понеки научници. Али кад се сетимо да је баш у ово време бугарски кнез Борис протерао латинске свештенике, можемо сасвим схватити попустљивост папе. Методије се вратио у Панонију само за кратко време: ускоро Коцел даје њему пратњу од 20 панонских великаша да иде у Рим и да га папа постави као панонског епископа. И папа је ову молбу испунио. Али кад се Методије враћао из Рима, ухватили су га немачки епископи, залцбургски Адалвин, пасовски Германрих и фризински Анно, — те су га држали у затвору у Немачкој 2 1 2 године: а оного (каже житије) заслдкше ск<и™ д^гкжаше полт* третш л^кта (IX гл. ж. Методија). Тада је папа казнио немачке епископе и послао нарочитог легата Павла да га ослободи. Политичке прилике су се у Моравској и Панонији за ово време знатно измениле. Коцел је умро. Један део панонске кнежевине припао је немачком владаоцу Арнулфу, други пак моравском кнезу Светопуку, који је збацио са великоморавског престола свога стрица Растислава. Методије је дошао у Моравску године 873 и био је постављен за моравског архиепископа. Тим се почиње последњи период његовог живота и рада, и то у новим приликама. Светопук није био одушевљен