Просветни гласник

86

Просветни Гласник

венску азбуку да је једна од најсавршенијих азбука. Друго: Константин и Методије превели су Св. Писмо на словенски језик. Како су превели? — Чувени зналац словенског превода Јагић у својем најновијем делу 1919 г. каже: Преводилац се јавља као одличан зналац грчког текста који тачно схвата различне ниансе у значењу речи, а пре свега као фин зналац свога словенског диалекта који га је натерао у многим случајевима да остави на страну буквалан превод, пре него ли да жртвује словенски израз који најбоље исказује дотичну мисао. Ово савршенство словенске азбуке, ове одличне особине словенског превода објашњавају нам зашто је дело Словенских Апостола дало такве сјајне резултате, зашто се тако ширило, зашто је постало бесмртно. Својим преводом Ћирило и Методије створили су први књижевни језик у словенском свету. То је тај црквено-словенски језик који је био историјски темељ за руски, српско-хрватски и бугарски књижевни језик. Истина да је реформа Вука Караџића заменила овај темељ новим, али је опет језик Ћирила и Методија, прилагођен главним особинама народног српског језика, извршио своју историјску улогу, те и у новом српском књижевном језику није потпуно изгубљена веза са старијим добом у његовом развитку. Речи као свештеник, опшшина, ираведан и сличне, у садашњем језику, јесу живи сведоци наше духовне везе са епохом Ћирила и Методија. Стварањем прве словенске азбуке и првог словенског књижевног језика, Словенски Апостоли поставише темељ самосталној словенској култури. То је дакле значај раДа Ћирила и Методија. * * * Завршујући своје расправљање питања о Ћирилу и Методију, морамо се још неколико тренутака задржати на последњем питању: каква је идеја Ћирила и Мешодија? Један од новијих истраживача питања о Ћирилу и Методију, чешки научник Пастрнек, каже: идеја Ћирила и Методија била је: 1. ослобођење моравске цркве од зависности немачких епископа, 2. словенска литургија, и 3. црквено уједињење са Римом. Што се тиче црквене везе са Римом, можемо приметити да то никако није била идеја Словенских Апостола. То је била само политичка неопходност, последица историјских прилика. Ослобођење моравске цркве од немачке превласти? — Да, то је била иолитичка идеја Ћирила и Методија. Словенска литургија? — Да, тоје била црквена идеја њихова. Може се још додати: самостална словенска култура, и то можемо назвати кулшурном идејом Ћирила и Методија. Али поред свега тога може постојати питање: која је идеја Словенских Апостола у најширем, најоашшијем значењу ове речи? — Она општа идеја из које, као из извора, проистиче политичка и црквена и културна њихова идеја, која и сама по себи има своју самосталну моралну и културну вредност. Изгледа да одговор на ово питање можемо наћи код самог Константина-Ћирила.