Просветни гласник

96

Просветни Гласник

чији је домен филозофија. Да је уметничко стварање само естетична продукција, тј. стварање лепих или естетичних објеката чији је смисао производња позитивних емоција задовољства, то је чиста хипотеза која је далеко од тога да буде научни основ науке естетике. Смисао и смер уметности прогласити као продукцију естетичких добара и померити тежиште уметничке креације на продукцију једне врсте емоција, значи произвољно ставити емоционалну страну у уметности као језгро и битност уметничке акције, а то је само конструкција метафизичка и хипотетичка исто онолико колико и естетика великих метафизичких система. И ако се име естетика ограничи напсихолошку дисциплину о лепоме, тј. о субјективном естетичком уживању, то још не значи да се у ту скицу једне будуће науке има нужним начином увући и проблем уметности на један интегралан начин. Лепо није смер уметности нити је продукција лепога смисао уметниковог стварања. У модерној естетици се, готово редовно,- врши ова фузија два дистинктно подвојена проблема, баш зато што се нема филозофски критеријум. Уметност је једна особена врста људске активности, једна нарочито испољена тенденција људског духа, која није ни научна ни практично-морална. Уметничко стварање је једна врста активности чији извор и чији смисао има да испита Филозофија Уметности. Полазећи од онога што је специфично уметнички у манифестацијама духа које су специфично уметност, тај део филозофије има за централни проблем уметност као специфичну активност људског духа. А што су продукти уметника емоционалне природе и што се може наћи у уживању њиховом елемената из естетичног уживања психолошког субјекта — то је друго питање. Уметнички продукт, бачен пред свет, одвојио се од свог духовног врела и, материализиран, предат маси индивидуа на посматрање, већ је отишао из оне специфичне области људске духовне делатности која се зове уметничком креацијом. Како ће сада као објект психолошки естетичног уживања бити протумачен у психологији емоција задовољства, то је друго једно питање, онако исто као што је друго питање о техничком савлађивању материала питање теорије и технике појединих уметности, и ако је ово друго питање ближе и у интимнијој вези са питањем уметничке креације, но питање о естетичном уживању. Исто као што је питање о фактичком историјском развоју уметности, питање Историје Уметности, ван Филозофије Уметности, исто тако је и питање о социалним ефектима уметности и о социалним утицајима на уметност питање ван Филозофије Уметности. Страх од метафизицизарања није оправдан; Филозофија Уметности има да реши један проблем који је реалан, врло значајан, особене природе и који, на првом месту, није проблем психологије. Психологистично схватање проблема Уметности већа је „метафизика" него филозофија Уметности. Психологистична схватања која су врло заразно и врло брзо деловала у естетици и Филозофији Уметности, направила су од питања о уметности као гносео-