Просветни гласник

100

Просветни Гласник

Југословенска Академија знаносши и умјешности, у којој су радили напоредо Хрвати, Срби и Словенци, и која је јако разгранала свој рад нарочито на иснитивању живота, споменика и прошлости свих јужних Словена (Ка<1, 51агше, 81ап рГзсГ ћгуа1зИ, 2.ћогп1к га Њо1 I оШаје јихпИг 31оуепа, Мопитеп1а 51ауогиш тегШопаИит, Сос1ех <Нр1отаИсиз). Академији, којој је Штросмајер био покровитељ, постаде првим председником његов најбољи пријатељ и најактивнији сарадник на свима културним пословима, Фрањо Рачки. — Ради неговања науке, уз Академију био је неодложно потребан и национални Университет, и већ године 1874 Штросмајер га отвара, после мучних напора. Као што је дао основни капитал, уз своју идеју, и за Академију и за Университет, тако је још за свога живота Академији поклонио дуго скупљану, одабрану и велику галерију слика (отворена 1884), да би створио у Загребу услова и за развој и проучавање уметности. Велики културни значај Загреба, нарочито до отварања Београдске Академије Наука, Штросмајерово велико дело зидано деценијама са ретком истрајношћу и прецизним планом, — чини реалну основу, први и најсолиднији темељ културног уједињења Срба и Хрвата. * Пред своју смрт Штросмајер морао је бити срећан — после многих -тедиких дана преживљених због сепаратистичке борбе коју је он увек <смаз"рао ситничарском, — видећи нове, младе генерације које прихватају љегову мисао и отпочињу нову борбу за јединство, културно и иолитдечко, наше нације. И данас, после испуњеног сна овог великог сина хрватског народа, када, на жалост, с једне стране расту каприци и неповерење, а с друге недовољно разумевање, треба се с дубоким пиететом сетити овог великог, творачког духа, који је умео широко и искрено осетити истину јединства етцичког наше нације, и који је умео наћи пута културном уједињењу. Њерпрв пут био је истинит и добар, његов пример је узвишен и сјајан, и у томе је права величина овог најизразитијег представника југословенеке &исли, овог најзаслужнијег снна хрватског народа н>егову културу, д .р миливој павловић

ГИМНАСТИКА И ВАСПИТАЊЕ ОМЛАДИНЕ

1. Ц И Љ Циљ гимнастичке наставе поклапа се са циљем васпитања у опште. С тог :а ћемо, у почетку нашег излагања, прецизирати одредбу васпитања: овдатак васпитања јесте укроћавање природних сила човечјег тела духом и зољом и управљање свих покрета и маште н тела на то да се