Просветни гласник

Књижевни Преглед

113

загушљивој атмосфери нашег јавног живота треба да се нагласи и да се примера ради нарочито истакне". Оправдани су, признајем, приговори Г. Богдановића што неки савремени пјесници нису ушли у Преглед. Но мој Преглед је био готов кад су ти писци изашли боље на глас. Мој Преглед савремене књижевности имао је срећу да двије године чека прије него ли ће изаћи штампан, а ја сам био далеко од рукописа и штампе, па нисам могао да дјело усавршим колико бих иначе могао. Дотакао сам се овде само главних приговора Г. Богдановића. Ја му захваљујем на пажњи коју је посветио књизи и надам се да је сада исправио свој суд о мојему карактеру, знању и односу према Србима. Ја са своје стране довољно признајем недостатке које је истакнуо и надам се да ћу их моћи још уклонити. Добар Преглед и треба 'да настане сарадњом многих. Д -р д. ПРОХАСКА

ПОВОДОМ ОДГОВОРА Г. Д-Р ПРОХАСКЕ На одбрану Г. Д-р Прохаске од замерака које сам му учинио у својој критици о његовом Прегледу савремене српско-хрвашске књижевносши и кришике, осећам се побуђен да кажем неколико реченица. Пре свега, ниједна од његових аргументација не може да се одржи, и могао бих, када бих налазио да је то потребно и корисно, све да их очигледно побијем. Али се ја на читаву ствар не мислим враћати, из простога разлога што налазим да је случај са поменутом књигом Г. Прохаске за сва времена завршен. По себи се разуме да савршено остајем при свима констатацијама учињеним у мојој критици. Али од једне ствари желим нарочито да се оградим. Г. Д-р Прохаска ми импутира да сам ја својом критиком хтео да осумњичим његову личну моралну исправност, и да сам тежио у неку руку да га представим као непријатељски расположена према Србима. То никако не стоји. Ја сам критиковао једино научан рад с обзиром на чињенице које сам имао пред собом. Ван онога што је садржала поменута књига, ја ништа нисам хтео да видим. Чињеница је да је Г. Прохаска исписивао, не на два и три, већ на безброј места, читаве стране из Скерлића, ћ његовим реченицама састављао своје пасусе. Ја нигде нисам говорио о плагијату, јер Г. Прохаска је заиста обележавао изворе, али сам осуђивао методу састављања својих исечцима из туђих књига. Јер Г. Прохаска ставове које сам ја навео, као и толике друге, чак и не цитира, већ их просто пренаша и даје као своје. Такав научан поступак сам ја осудио, не доносећи никаквих других закључака о личности ауторовој. Исто тако је чињеница да у проучавању хрватске и српске књижевности није одржана потребна сразмера. И ту ствар сам критиковао са чисто ИГ0СВ1ПШ гласник, I књ., 2. св., 1922. 8