Просветни гласник

122

Просветни Гласник

велике врлине овог уџбеника, које су му обезбедиле у Русији трајан и значајан успех. Аутор не припада оној школи која сматра да је у историјској настави главна ствар суво излагање голих факата политичке историје. У исто време он неће да се бави искључиво фактима историје тако зв. „просвећености", и „догађај" заузима код њега прилично место. Његов лични научни интерес је упућен у правцу питања правне историје (у проучавању ових питања он је један од највећих модерних историчара), али он ипак не пушта из вида да сувише велике подробности из ове историјске гране неће бити од користи за ђаке, те због тога он даје прилично доста факата из историје привредне, верске, књижевне, уметничке. Уџбеник Г. Д-р Виноградова има, разуме се, понеке мане и, како смо већ казали, може се употребити код нас само са извесним изменама. Означићемо неке од ових измена, које нам падају у очи. Први одељак, „Увод" (I део, стр. 4—6), требало би заменити опширнијим излагањем, у које би ушли подаци о преисторијском добу и његовој култури, и о историјским изворима и подели историје. Историја народа Старог Истока приказана је код Г. Д-р Виноградова и сувише кратко и мало сувопарно, у многоме је ово излагање застарело (да наведемо само један пример: чувени законик цара Хамурабиа, историјски споменик првог реда, није ни споменут). Осим тога наш програм тражи још и историју Јевреја и Инда, које нема у овом уџбенику. У излагању римске историје, а нарочито римске прссвећености, желети је да се према нашем програму обраћа већа пажња приликама на Балкану, а у историји Грчке у излагању најстаријег доба (I део, стр. 30—40) неопходно је искористити најновија открића факата критско-микенске културе, проучавање и археолошко истраживање које је тако брзо напредовало последњих година, нарочито пре рата. У историји Средњег Века и Новог Доба, према нашим приликама и нашем програму потребно је заменити другим и много подробнијим излагањем све одељке који говоре о балканским народима, изузев Византију (II део, стр. 72—75, 207—215; III део, стр. 238—244, 293—298). Даље, у III делу нема готово ништа о Источном Питању и борби са Турцима у XVI—XVIII веку, а такође ни о животу и положају хришћанских народа под Турцима у исто доба. Исто тако не могу задовољити потребе наше школе странице посвећене историји земаља аустро-угарске круне у ново доба, због великог њеног значаја за наш народ, као ни излагање Наполеоновог доба, у којем апсолутно није узета у обзир балканска политика великог освајача. Најзад, потребно је према нашем програму обратити пажњу историји руског народа и руске царевине, која, наравно, није ушла у уџбеник Опште Историје намењене за руске школе. У овом одељку добро би