Просветни гласник

126

Просветни Гласник

чице. Али да ли је то за ове тако важан добитак? питају противници. Може ли се школа поредити с породицом? У породици је број деце која живе заједно ограничен; с друге стране, она су ту под сталним надзором родитеља, њихов рад је, у опште узев, различит, а исто тако и њихове игре. А затим, девојчице се не васпитавају на исти начин као дечаци. С овима треба строже поступати. А мисли ли се да је другарство између великих дечака и великих девојчица без опасности ? Искуство би пре ишло за тим да демантује тај оптимизам. У колико деца више одмичу у године и у колико разлика између полова бива већа, све је од веће важности водити рачуна о физиолошким разликама. Најзад, има и питање наставника, које, тако исто, није без важности. Ретке су учитељице које су доиста способне да руководе како треба васпитањем једног великог дечка; а зар се може мислити да су људи доиста способни да разумеју женску природу при буђењу њених дубоких инстинката? Који предмет учениии на/више воле? — Један немачки директор гимназије, Валсеман, објавио је у „Немачкој Школи" (01е (1еи1:зсће 5сћи1е) резултате своје анкете о вољеним или мрским предметима у мушким и женским гимназијама у Шлезвигу. У средњим разредима, највише се воли гимнастика, али тај занос се умерава мало по мало и постаје апсолутном равнодушношћу код великих. На против, историја се воли у свима разредима: она је најдражи предмет трима четвртинама деце. Настава немачког језика далеко заостаје иза наставе историје, и само два највиша разреда уживају у њој. Латински језик има доста велику већину оних који га воле у средњим разредима, али су му ђаци из највиших разреда отворено противни. Грчки, који се учи у два последња разреда, у истој је немилости као и латински. Ако математика има код дечака убеђених присталица, она има тако исто још већи број противника. Настава француског наилази такође на јаку опозицију, док цртање, географија, и, што је значајно, веронаука, не изгледа да имају ни љубитеља ни нападача. Код девојака, најомиљенија је гимнастика, и та настава ужива првенство и у најстаријим разредима. Затим долазе француски и математика. Историју не воле много ни средњи ни виши разреди. Немачки пролази боље нарочито код старијих ученица. Најзанемаренији су предмети цртање и гимнастика. Ни веронаука не изазива велики интерес. Шша бих највише волела биши? — Један енглески лист, „Шкотски васпитни Журнал" (5соШ$ћ Е<ЈисаИопа1 Јоигпа1), публикује чланак једне учитељице која је својим ученицама, девојчицама од 12 до 14 година, предложила као тему за писмени састав: „Која личност бих желела да будем", давши им право да бирају међу мушким јунацима као и међу женским, међу историјским као и међу измишљеним. Била им је дата једна ноћ на размишљање, пошто је задатак имао да се ради ујутру у школи. Ево резултата ове мале анкете: Глумица (у опште), 3; Шарли Шаплен, 3; Мари Пикфорд, Марија Осборн и Рут Роланд, првакиње кинематографа, 2, 1 и 1; Демпсеј, 1; Ковбој, 1. Укупно узев, 13 девојчица које позориште, кинематограф или ринг нарочито привлаче. Једна једина хтела би да буде енглеска краљица, а три би желеле да су кнегињице.