Просветни гласник

Књижевни Прилози

235

ја сам, иаиме, нашао да је читава концепција Максима Црнојевића израђена према Хамлету, и крај св*е огромне разлике у садржини и у основном мотиву. И то баш управо и сведочи за велики утицај Хамлетов. Максима гони нешто на један чин, и он тражи начин да га изведе, као и Хамлет. И Максим бира исти начин као и Хамлет: и један и други приказују у слици, у представи, оно што их мучи (Хамлет на позорници, Максим у гусларевој песми), да би открили ствар која треба да донесе решење. У појединостима имамо, прво, заклетву на мач. Када Марцел и Хорацио неће да се закуну Хамлету на мач, Дух се јавља испод земље: „Закуните се !", и они се заклињу. Тако исто, и када Иво тражи од Максима да се закуне, а Максим одбија, јавља се добри дух Максимов, Јевросима: „Закуни се!", и Максим се заклиње. — Као и Хамлет, и Максим уме да умује о уметности и тражи у њој „божанственога души мелема". — И Јевросима, као и Офелија, полуди од жалости за својима и пада у воду. — И, пошто је у последњем чину Максима Црнојевића извршена читава кланица као и у Хамлешу, у последњој сцени јавља се Јован Капетан исто онако као и Фортинбрас, да с тугом прихвати своју срећу (Рог ше, "шШ зоггоиг 1 етђгасе ту Гогћте), и читава је појава изведена потпуно у расположењу Фортинбрасових речи: О ргопс! сЈеаШ, Шћа1: {^аз! 13 4о»агс1 ш 1ћте е{егпа1 се11 Тћа! 1ћои зо тапу рппсез а1 а зћо1: бо ШоосШу ћаз! зћиск? (О смрти поносна, * Кагсав је пир у вечној ћелиј' ти, да тол'ке круне једним ударцем крваво смрви ?) [Превод Л. Костића] Али у Максиму имамо и један велики монолог који је потпун пандан чувеном монологу: То ће, ог по1 1:о ђе, Ша1 15 Ше ^иезИоп ( Бити или не бити, то је питање), само што је тај монолог нашега песника остао нечувен (у правом смислу речи), јер га је „прерада за позорницу" сасвим изоставила. Он је мало познат, и стога га овде наводим: (Максим улазп, у руцч му је иешчанп кажичас). 1 ) Задоцнити се, преитрити се, Погодити ил' промашити час! Бј, безобзирни душе времена, Да немилосно бијеш онога, Што имаде да бира избор тај, У откуцају сваком срца твог, У сваком часу несрећнике те Да страшно гониш, што им у срцу Не тече песак, тече крв и плам, И опет је тој вреви стаклен суд

') Четврта радња, прва појава.