Просветни гласник

ЗбО

Просветнп Гдасннк

Елементи мањих атомских тежина не могу да дезинтегрују сами од себе; али се и код њих може изазвати такво распадање вештачки, излажући им атоме удару а -зракова. Тако, азотни се атоми под ударом тих зракова распадају и претварају у позитивне (јонизоване) водоникове атоме (Н+), чија је енергија врло велика. Тај је водоников атом свој једини периферијски електрон отпустио, а тиме му је једна позитивна електрична јединица ослобођена. То је језгро водониковог атома, Н+. Под утицајем а -зракова распадају се и у јонизован водоник претварају и други неки елементи мањих атомских тежина, али непарног редног броја; а ти су: Вг, Р, N3, А1, Р. Овде пада у очи то што нерадиоактивни елементи прелазе под ударом а -зракова у водоник; а радиоактивни елементи, који дезинтегрују сами од себе, прелазе у хелиум. Вештачка дезинтеграција помоћу удара а-зракова извршена је до сада само на елементима мањих атомских тежина и непарног редног броја. То показује да су елементи непарног редног броја, чија се вештачка дезинтеграција може извести, мање постојапи од елемената парног редног броја, чија се вештачка дезинтеграција не може извести. То постојанство елемената парног редног броја стоји у складу с тим што земљину кору састављају поглавито елементи парног редног броја (0, 5г, Ре, Са, М§), јер су се они, као постојанији, мање распадали од непостојанијих елемената непарног редног броја. То постојанство долази, може бити, отуда што је поредак парних корпускула у језгру атома постојанији од поретка непарних корпускула. Пошто молекули на довољно високој температури дисосују у атоме, то је онда логичан закључак да и атоми, ако су одиста из делића састаељени, морају на некој извесној температури дезинтегровати; а та температура, судећи по огромној везаној енергији атома, мора бити врло висока. Утврђено је ових дана да одиста врло јака електрична струја експлозивно стопи танку ториумову жицу, кад се кроз њу пропусти, и претвара тај метал у хелиум. Ту је произведена температура преко 50.000°. При топлотној дезинтеграцији већи се атоми распадају и у мање претварају, а ови прелазе најзад у хелиум и водоник: па, може бити, и водоник се распада даље. Оваква топлотна дезинтеграција атома бива на топлим васионским телима. Цени се да црвене звезде имају око ЗО0О !| ; жуте (Сунце) око 6000°; беле око 12000°; а небеске магле још су топлије. Многи молекули не могу на звездама постојати, |ер би на њиховој температури дисосовали. У топлим маглама, пак, а вероватно и на белим звездама, већи се атоми распадају и у мање претварају. Спектроскопом је одиста утврђено да су небеске магле састављене из водоника, хелиума и небулиума. Овај последњи елеменат лакши је од водоника, па му је и атомска тежина мања од водоникове. Са овим се слаже и то што земљину кору састављају елементи малих атомских тежина: О, 5ј, Иа, М§, А!,