Просветни гласник

Аутоматизам у Душевном Жнвоту

361

мисли и жеља спадају много више ненамерни покрети појединих делова тела, нарочито лица и руку, т.зв. мимички и пантомимички покрети 1 ). Ми се лако смејемо с онима који су нам мили, као што нас све „енервира" од оних које не маримо. Ми смо нехотично озбиљнији, строжији према слабијима а питомији према јачима, што нарочито пада у очи код неваспитаних, слабих, карактера, који не умеју да савлађују „невољне" аутоматске покрете. Човек попушта својим осећањима пред индиферентним особама које за њ тако рећи не постоје, а нехотично „прави параде" кад му је стало до ефекта-). Међутим, у психоанализи није реч о тим тако рећи нормалним изразима унутрашњих, душевних покрета. Психоанализа испитује нарочито случајеве у којима се нехотично чине погрешке, у говору, у писању, у читању, случајеве кад се заборави неко име, неко лице или нека ствар, кад се несвесно нешто затури, испусти, изгуби итд. Те погрешне радње (Рећ11еЈз{ип§;еп), како их Фројд зове, психоанализа сматра као „психичке акте", као психолошке и ако несвесне факторе, као знаке несвесних душевних процеса. Погрешним радњама су врло блиске „случајне" и „симптомске" радње, нпр. певушење какве мелодије или какве друге сличне, привидно исто тако сасвим бесциљне радње око свог одела, око делова сопственог тела или блиских предмета. ! а исто_ тако и изостајање каквих радња: §јј§ све су то радње које имају пуно смисла и дају се тумачити као знаци душевног живота. Исто тако имају смисла и, привидно сасвим бесмислене, неодољиве симптомске радње нервно болесних, чије испитивање и лечење и јесте циљ Психоанализе. Све ове радње се не могу објаснити из чисто физиолошких већ само из психолошких узрока, из несвесних душевних процеса, како мисле психоаналитичари. Погрешке у радњама је заиста често могућно објаснити само тако што један слаб тренутан осећај, једна брза помисао, једна антиципирана представа, поремети започету (аутоматску) радњу. Такви осећаји и помисли (одн. представе) су једва свесни, јер су сувише слаби и брзи; али они су свакако, као и свака свесна појава у опште, израз целокупног душевног живота. И речи, одговори, имају нарочити значај кад су непосредни, тако рећи нехотични. Сваки одговор, свака помисао, све што анализованоме падне на ум одмах (на основу механичке асоциације) — без размишљања, одабирања, без критике, — појавом једног питања. карактеристичан је знак душевних процеса. Нарочито први одговор, прва помисао која падне на

Ј ) Опширније о томе се може читати у мојој расправи Афектн и сшрасши (у Просвешном Гласннку , 1913, бр. 8, стр.' 754 и д.) 4 2 ) Параде имају (по Дарвину) првобитно сексуалан циљ, што је нарочито јасно код многих животиња, нпр. код тица. И код примитивног је човека, као што се зна, украшавање голог тела важније (и раније) но одећа.