Просветни гласник

19*

Педагошки погледи Ђорђа Кершснштајнера

291

учних и државних односа, као и због ллчних, спољашњих и унутрашњих односа васпитаникових, те због тога оно остаје као ствар виших и највиших школа. Само „најелементарније ствари и најопштији погледи" могу се масама учинити разумљивим, и ту важи захтев да се наивни смисао детињи за истину и правду добро организованим вођењем учини навикама у служби правде и правичности, тј. у служби заједници без обзира на сопствену корист или штету. Треба образовати моралну храброст, која безобзирно брани упознате истине речју и делом. Такво васпитање, вели К\, има да се бори с тешкоћама свакодневног живота које смо већ наговестили, али може да буде свуда спроведено. Због тога се морају у школама завести установе које чине да се „првобитни инстинкти за истину и право појављују", развијају и постају навикама, као што то бива у енглеским школама. У томе се ми можемо потпуно сложити с К., а о начину извођења ћемо већ говорити. врши ту једно поре,ђење „психолошког развитка" Енглеза и Немца на штету овог последњег. Као одличном познаваоцу и једног и другог школства, ми му и ту можемо дати за право. Покушамо ли да одредимо психолошки пут на коме К. долази до правилног поступања, онда се мора рачунати с извесним тешкоћама. С једне стране наглашава он осећање (одговорности и дужности) као основицу за поступање, а с друге Стране и мишљење , сазнање државнограђанских истина, због чега захтева и нарочите државно-грађанске поуке. Уз то, највећу важност придаје вежбању и навикама. Ми ту, дакле, немамо посла ни с интелектуалистичким ни с емоционалним гледиштем, већ с оним које Мојман 1 ) у педагошком погледу означава као „директно хармонијско образовање воље", а у психолошком као „комплексни волунтаризам", јер оно сматра вољу као сложени, нарочити процес, који се састоји у „заједничком правилном утицају интелекта и (Тсећања на поступање". Но овим објашњењем Мојмановим није питање постало јасније. Његово решење, по нашем мишљењу, лежи у правилном схватању појма навике-). Што је Енглез надмоћнији од Немца у погледу на моралну храброст, има он, по мишљењу Кершенштајнерову, да захвали отменом васпитању које је уживао у школама, с потпуно другим духом него што је у немачким. Тако долази К. на питање о практичном спр@вођењу државно-грађанског васпитања, а оно представља у ствари одсудан моменат целокупног проблема. Зато ћемо се и ми на њему дуже задржати. (Свршиће се) Д-Р ВОЈ. Р. МЛАДЕНОВИЋ

') Е. Меишапп, Уог1е5ип§еп гиг Еш/Штт^ т сНе ехрептепШ1е Рас1а§ае:1к,ИА. 1, сгр. 633. -) Види Ођег сИе Огипс11а§е с1. Егпећип^зкћге, стр. 94.