Просветни гласник

Проучавање Старе Српеке Књижевности

295

проучити живот у манастирима, њихове везе, лектиру која се налазила у његову кругу, интерес његових калуђера и управитеља за поједина. дела и акције, њихова путовања, која су допирала не само до Јерусалима, него и до Синаја и Египта, и њихова познавања туђих језика и култура. У Светој Гори, која је била расадница наше духовне културе„ има се проучити и савремени дух грчке књижевности и све појаве које се ту јављају код Руса и Бугара; наћи њихове додирне покрете, узајамне везе и одношаје. Ми знамо да је, на пример, мала Завала слала једног брата у Свету Гору, да се тамо увежба у писању; знамо да је у XVII веку био тип атонске ћирилице један од најобичнијих у нашим старим рукописима, и да су светогорски калуђери имали веза и са католичким Дубровником. Све те и такве појаве треба ближе определити и јаче утврдити онај велики утицај који је вршио Хилендар на наше манастире, поставши им узором не само по типику него и по својој великој и необичној традицији. Код наших манастира, прегледајући њихове библиотеке и књиге које су у њима или за њих писане, ваља видети шта се и жако писало у њима, зашто, којом приликом, од кога, под каквим уветима, и наћи извесни покрајински или ужи интерес (као, на пример, у Херцеговини у XVII веку интерес за хронографе), или ма шта друго вредно посебне пажње. Тако ће се наћи много појава о којима ми раније иисмо знали (на пример, велики успон манастира Озрена у XVI веку), а много ће што шта и иначе доћи у нову светлост. Треба, једном речи, моћи створити приближно верну слику о томе какво је знање и васпитање могао изнети један наш бољи калуђер из своје средине, и какве су могућности биле у тој средини, да се и даље развије његов дух. У том правцу веже се уз стару традицију чак и један Доситеј, а да и не говоримо о калуђерима типа Герасима Зелића још из XIX века. Ми сви добро знамо да је читг}ва наша стара књижевност одраз и наставак византијске, и да је највећи део наше духовне културе тога порекла, али ми те везе нисмо у сваком погледу из ближе учврстили. А то треба учинити, не само зато јер је то дужност, да би се добио потпун и озбиљан појам о том утицају, него и ради тога да се тим поводом непосредно установи да ли и у колико у том целом деловању има и нашег оригиналног. Јер тога има и мора бити бар у неким партијама, или бар у неким деловима партија, или бар у неким ситницама. То се. на пример, да видети у књижевности доста осетно, али тога има и у другим изразима духовно-материалног живота. Ту је, на пример, живопис по црквама, израђивање утвари (наш толико славни кујунџилук), архитектура, црквена орнаментика, одело, и т. д. Ми још не знамо тачно ни колико је наш језик прожет грчким елементима, и који су то елементи, и зашто су (из којих културних и материалних разлога), и у ком су облику дошли до нас. Ово све, истина, нема везе са књижевношћу, ке улази директно у њу, али ипак има несумњивог значаја за стварање