Просветни гласник

300

Просветни Гласник

СРЕДЊЕ ШКОЈ1Е У ЕНГЛЕСКОЈ Говорити о каквом систему у енглеском васпитању, врло је тешка, по готову и немогућа ствар, а најмање се да о томе говорити у с.числу онаквог систематичног васпитања каквога ил\а у француским или немачким школама. Таква систематичност, у осталом, не би одговарала ни духу енглескога народа, који догматички верује да само из утакмице идеја ниче напредак и бољитак. А та утакмица је могућа ако се допусти слобода покушајима и опитима свуда, па и на пољу наставе и васпитања, што је опет једино могуће ако се допусти разноликост васпитних система у њиховој примени на школе. Да оваква слобода у уређивању школа садржи у себи доста незгода и опасности, не да се порећи. Једно то, а друго и то што оваква слобода ствара многе неуклоњиве тешкоће које таква разноликост школа мора собом да повлачи, као и потреба да се обезбеди довољан број школа, нагнали су енглеску владу да приступи читавом једном низу мера које све школе, па дакле и средњу школу, стављају под државни надзор и старање. У том погледу иајзначајнија је мера школски закон, донет 1902. год. (Тће Ес1иса1шп Ас1 о! 1902.). Тим законом су истина допуштене и приватне школе, али се њиме у исти мах установљавају и државне школе. Користећи се овом мером, држава је постепено и систематски отварала нове школе по потреби, не сметајући нити насилно рушећи тиме дотадашњи систем приватних школа. На тај начин држава је успела да путем утакмице и отварања. бољих школа, т. ј. путем постепене еволуције, предузме у своје руке многе приватне школе, као и да установи многе чисто државне школе. Сем тога, тим законом је први пут (^уЈЕнглеској признато и у дело спроведено начело да је васпитање младежи народна ствар, те да према томе држава има право, а и дужност, да о томе води бригу. Јасно је да сам тај закон, као и начин његова извођења, бацају јасну светлост на менталитет енглеског народа, који чврсто верује да све друштвене установе, па према томе и школа, треба да постају путем постепене еволуције, преко законодавца. Крајњи резултат оваквога рада јесте постепен прираштај државннх школа на рачун приватних, тако да се слободно може рећи да будућност предстоји државним школама, док су приватне школе већ сада више мање ствар прошлости. С тога ће у овом чланку бити говора само о државним школама, које у исти мах имају много више система него ли приватне школе; управо те школе су и једине о чијој се систематичности да говорити. Најзад, у току излагања, писац ових редова ће покушати да покаже како и на који су начин енглеске школе израз енглеског менталитета, који је он имао прилике да за време свога вишегодишњег бављења међу Енглезима посматра и у речи и на делу.