Просветни гласник

484

Просветни Гласник

породичне ствари, како је она господар свога детета, и како може да га васпитава и поправља по својој вољи. И шта је било? Она је била та која је своје дете тукла по руци и раскрвавила га, само зато што је украло неке кромпире који су били затворени у једном орману. Чак и само дете све ово не би ни казало да није видело повелики пакетић бонбона код овог господина који је дошао да их посети. те му је згодно било да свој бол изнесе на тапет, како би помоћу њега добило штогод од поклона. Ова опрезност коју деца имаду заћуткујући злостављања од стране својпх родитеља, веома је значајна, кад се зна да суона лако расположена да оптуже неког свог друга који их туче. * Али оно што је чудновато код ове деце, јесте њихова досетљивост, присутност духа и тачно познавање живота. Истина, она су интелектуално нижа од деце из богатијих класа, имају мање способности да опажају и истрају, имају оне чудновате смелости, па често не умеју тако рећи ни да говоре, али за све оно што засеца у њихов круг практичног живота, за то су чудновато способна. Тако је ретко наћи међу њима некога ко не познаје цене најпотребнијим намирницама: соли, пиринчу, пасуљу, луку; ко не би умео паметно да пазари, да наложи ватру, намести собу или окрпи одело. Поред тога, ови мали пролетери увек се старају да буду од користи, да нису на терету својим рођенима, да зараде онолико колико поједу, па ма то било на разне начине. Зими бришу снег око куће, а у пролеће иду у поље да наберу ма какве салате за јело. Један дечко који имађаше једанаест година и још долазаше у школу, дизаше се три пута недељно одмах после пола ноћи да вуче колица са зелени, и тако зарађиваше сваки пут по пола динара. Наравно да ово чињаше без ичијег наређења, и само зато што у овоме налазаше неко задовољство. Његова сестрица од осам година, видећи како њихова породица бедно живи, отишла је једног дана сама код једког књижара близу школе и погодила се да му продаје ситнију робу, што веома марљиво чињаше. Маса их је од њих који стану чак и пред цркву да просе, само да би на тај начин зарадили коју пару. Поред свега тога, ови мали пролетери хоће да привреде штогод и самој кући. један малишан од десет година, доста интелигентан, беше остављен толико пута код своје куће да чува још мању сестру, и знађаше врло добро да јој спреми млеко за цуцлу загрејавајући га на једној лампи од шпиритуса. Једног дана ми је овај малишан озбиљно причао како је купио један врло леп поклон за рођендан мајчин: „Купио сам за секу један прашак за спавање, па ће и она да спава, а онда ће и мама да спава". А кад сам му ја казала да јој тај прашак може много да шкоди, он ми је одговорио као нека стара дојиља: „Па кад плаче, морамо нешто да јој радимо!" Једног другог дана отишли смо да видимо