Просветни гласник

492

Просветни Гласник

је заступањем и одрицао помоћ. Али на крају он не могаше све пренебрегнути, и ево каким чудом уради не мање него у другим случајевима. Кад варвари уђоше у храм и спазише гробницу, помислише да је ту ризница — и заиста је то била [друкчија] ризница. А кад иолешеше тамо да раскоаају — уједаниут осетише болест у рукама и болест у ногама, и бише свезани невидљивим везама, те осшадоше савршено неиомични, узеши, будуки иуни удивљења и сшраха, и нишша друго не могоше чиниши до једино иушшаши звуке муцања. „А њихов предводитељ, кад виде ову необичну појаву, испуни се страхом и ужасом, и даде довести једнога од заробљеника, и упита га шта значи ово што се догодило, и каква је сила у тога Бога, и шта је било овде закопано, и зашто, каквим начином, пострадаше његови војници. А овај одговори: — „То је сила Бога, који приводи из небића у биће, и који твори све оно што је њему угодно, и коме не може противуречити нико -— ни цар, ни тиранин, ни кнез, ни ма ко други кога би ти могао именовати, ни цео народ, јер тек по његовој л^оћи цареви царују и владаоци владају земљом". — Шга на то да одговори варварин? — „Па зар ми не приносимо — рече он — сваки дан жртве боговима, подижући олтаре и „возлијаиија"?''— „Али човече, то никако нису истински богови којима ви свршујете службе: такве жртве нису угодне нашем Богу; ни у чему не оскудева овај који над свима влада". — „Па постоји ли друга каква жртва која би била угодна вашем Богу? И како они којима је она потребна могу указати поштовање ономе који ни у чем није потребит?" — „Он сам има све, али будући је благ, прима благе чинове који му се приносе из чисте помисли. Ко се пред њим јави са благим делима својим, тај се удостоји највише части и у животу и по смрти својој". — „А каква је то част?" упита варварски кнез. — „Све што би се захтело, творити у име његово, и штитити оне који их поштују, и отклањати оне који кушају не чинити им части. Према томе су и твоји војници, као што видиш, осмеливши се раскопати тај гроб,-били кажњени: иа како је и сам додир нечистих руку варварских значио иовреду часши агомс шшо шу лежи у гробу — он је, имајући снагу од Бога, свезао руке и ноге њихове. И, ако хоћеш да знаш је ли све то истина, иринеси Му дарове, умилошививши иосредовањем нас Хришћана, и људи ће швоји биши ослобођени од жалосши која их је снашла". А каквим је даровима могућно њему угодиши и каква ириношења он ирима ?" — „Зејшин и восак, како је шо обичај у Хришћана, и ослобођење заробљеника, и пошшовање храмова. Ако хоћеш све шо да учиниш и урадиш, видећеш своје војнике здраве као и пре. „Варварин, иоражен шим, обећа све учиниши што је могућно аре. Давши хришћанима слободу, он их иозва да се моле Богу и Свешишељу. И сад се свешилници обилашо ирииалише, и би свеноћно сшојање и ие-