Просветни гласник

146

Просветни Гласник

(Донски Корпус, према козачком обичају, подељен је у сатније, а остали — у чете), учествујући у дебати, скреће пажњу Педагошком Савету да. кадети организују читав ииз крађа да би прешли у други корпус и моли Савет да се Војном агенту предочи ненормално стање до ког се дошло само зато што се рђаЕи елементи премештају из једне школе у другу. Педагошки Савет одлучује да се замоли Виши Савет Државне Комисије да донесе одлуку, по којој се кадети, који су учинили какав преступ. не могу примати у други корпус док на то не пристане директор тог корпуса и док Педагошки Савет истог корпуса не донесе своје мишљење о том (седница од 21 јан., 1922 год.). Куриозан пример овог сељакања даје записник седнице од 12 фебруара о. г. Кадет Татаринов истеран је из Кримског Корпуса зато што је харао (за участ1е вђ грабежћ). Војни агенат шаље га у манастир не би ли св. оци на њега утицали, али кадету се тамо не иде, и он успут бежи. Враћа се Војном агенту који га сад шаље у Донски Корпус у Билећи. Ту га хватају у крађи и после једне веће лажи он бежи у Требиње, не би ли ипак како дошао до Војног агента. Враћен је натраг, и сад живи у корпусу. Педагошки Савет одлучио је да га пошље у Београд. Претрпан овим преступним елементом који су му корпуси непрестано шиљали, Војни агенат је покушао у два маха да се од њега избави (о овом биће даље говора), па кад су ови покушаји дали још горе резултате, он је поступио по војнички: 6-ог фебругра о. г. наредио је директорима сва три корпуса да сваки корпус у својој средини оснује казнено одељење и да се њему, Војном агенту, шаљу у Београд само они кадети за које нема наде да се могу поправити, па и то само после његова одобрења. Акт се завршује овим речима: „Ако по овој мојој наредби не буде поступљено, истеран кадет биће враћен натраг у корпус." После овога корпуси морају да држе у својој средини олош који се затекао у њима и могу га избацити само у изузетним приликама кад дара преврши меру. ■ За преступ још се могло отпуштати, а за неуспех у учењу скоро никако. Сарајевски корпус хоће да отпусти једног ученика Ш-ег разреда; ученик је толико рђав да нема наде да се може поправити. Војни агенат наређује да се тај младић цело лето обучава и да се спреми па да пређе у старији разред. У Стрњишту има један ученик од 18 година који је најгори, ништа не ради и уз то је онанист. Наставници све то виде и не могу да се избаве од њега, јер је отпуштање забрањено. Према овој забрани чак и деца, без сумње ненормална, држе се у корпусу. Дечак Сибирјаков (родитељи су му у Москви) упућен је у Донски Корпус и уписан је у први разред; он неће да учи и већ три месеца не иде на предавања, а кад дође, он пева и дере се толико да га другови сами износе напоље. И школа мора да га држи. Чак и онда кад ученик, осећајући вољу за други рад или увиђајући да је потпуно неподобан за учење, хоће да изађе из корпуса, ни го није лако. У Донском Корпусу у Билећи један ученик другог разреда ухваћен је у крађи; њему је 18 година. Пре је служио у јавној кући у цариграду, и дужност му је била да избацује пијане госте на улицу. Кад хоће, учи прилично. Научио је коричарски занат. Сам је тражио да га пусте, јер би као занатлија могао лепо зарађивати и добро живети. Он је и сад у корпусу. Проучавајући наредбе Вишег Савета и Војног агента,.