Просветни гласник

394

Просветни Гласник

преживљује. Преживљавајући стварност, човек доживљује себе и постаје све више свестан оне интижне везе која постоји између њега и света. Живот света, стварност, није завршена, устаљена, него стално у бивању и напредовању, и, кад то осети, дух човеков сазнаје самосвојност свога личног живота као проблесак самобитности живота света. Човек је једно с општим током бивања и самосвојност његовог духа је само способност да може што додати општем току живота; да га може попунити и појачати. Човек се уздигао до творца. Живот му је много добио у вредности оваквим ведрим и здравим оптимизмом. Оваква филозофија носи с правом име филозофије живота. Принципи и схватања која је она дала носе у себи толико животне снаге, да су у стању да оплоде живот човечанства у свима видовима. Начело стваралачког кретања општег и личног живота је толико заносно, да ће оно моћи да покрене и заталаса, па и преобрази живот човека и човечанства. Да се то заиста догоди, потребно је да човек промени многе досадање облике свога културног живота и да спроведе генералну ревизију својих животних вредности. Сталност, непроменљивост и укоченост досадањих облика мисли и живота цепка му и кида непрекидни ток; свако цепкање животнога тока у исти мах је и његово слабљење; јер замах живота се развија само у непрекидном трајању. То непрекидно стваралачко трајање живота не може бити мерено, оно се мора осетити у пуноћи и целини. Рационалним путем не можемо схватити тај ток, него се морамо уживети у њега. Тек уживљавање и уосећавање у животни ток света оспособљује нас да створимо на основи општег стваралачког тока своја дела, која ће овај богатити, попуњавати, а наш, лични полет живота појачавати и развијати. Човек мора развити своје интуитивне способности. Живот је пуноћа, и само уживљавање у пуноћу значи његов прави облик. Разумом, интелигенцијом се не можемо унети у њега, јер се она бави упрошћавањем. „Она штеди свој напор и хоће да природа буде тако удешена да од нас, — за нашу мисао, — тражи најмању могућу суму рада. И она себи даје таман и тачно онолико елемената или начела колико јој потребно да, помоћу њих, поново саставља неодређени низ ствари и догађаја" (Бергсон). Такав рад је насиље на стварност и живот; где год се оно врши, нема стваралачког полета. Слобода живота се огледа у емоционалном и интуитивном животу човековом. Доживљај и преживљавања су стања у којима човек може да осети оно што је битно у стварима и појавама живота. П^ша слика не стиче се мишљењем него интимним уживљавањем и уосећавањем у сваку прилику и сваку појаву. Човек само на ономе што преживи, на ономе што му покрене и заталаса душу, осети дах општег стваралачког тока живота. Са рационалистичког становишта овакав начин сазнања је неодређен, нејасан; али он има ипак предност, јер је пун, непосредан, активан. Интуитивно сазнање је непосредније, ближе и